Mogu li mediji da sačuvaju Evropu

Evropska radiodifuzna zajednica (EBU) će sledeće godine obeležiti sedamdeset godina postojanja. Međutim, danas u Evropi nije ugrožena samo sloboda štampe, već i sama konstrukcija Evrope.

Britanci koji su doneli Bi-Bi-Si i pragmatizam napuštaju Evropu. Pitanje koje se s tim u vezi nameće je: „Šta je to što nas danas drži zajedno kao Evropljane?“. Ono što nas još povezuje i deli od Sjedinjenih Država i Azije su naša kultura i naša zajednička istorija. A u tome mediji igraju izuzetno važnu ulogu.

Tome smo mogli da svedočimo u nemačkom gradu Potsdamu, gde je, od 6. do 12. oktobra, održano ovogodišnje takmičenje za nagradu „Pri Evropa“. Festival su, još 1987. godine, pokrenuli Evropski parlament i Evropska komisija. Kao domaćin, njime upravlja Rundfunk Berlin - Brandenburg (RBB).

Evropski novinar godine

Za evropskog novinara godine proglašen je televizijski novinar dr Armin Volf, politički novinar ORF (Austrija), koji nije bio zastrašen kritikama i pretnjama vladajućih populističkih političara, već se držao svog stava i prakse da uvek na isti način ispituje sagovornike, postavljajući im kritička pitanja.

U svom govoru, koji je prihvaćen aklamacijom prisutnih, upozorio je „da populisti, čim su na vlasti, pokušavaju da preuzmu kontrolu nad uticajnim medijima, kako to na zastrašujući način možemo videti u nekim evropskim zemljama“. Pozvao je novinare „da svoj posao obavljaju profesionalno, savesno, pouzdano i korektno“.

Inovacije u digitalnim medijima

Ove godine je u konkurenciji bilo mnogo inovacija u oblasti digitalnih medija. Po prvi put su dodeljene dve „studentske“ nagrade za „zvezde u usponu“.

U oblasti digitalni audio, dodeljena je nagrada nemačkoj Heleni, prilogu o gubitku prijateljstava, a u oblasti onlajn medija švajcarskom veb dokumentu Stend ap, o transrodnim muškarcima i transrodnim ženama na Kosovu. Najbolji evropski digitalni audio projekat je češki Projekat 68, o okupaciji češkog radija i rušenju Praškog proleća.

Nagrade u oblasti radio produkcije

U radio sektoru je u oblasti dokumentarnog programa pobedio Osećaj tišine, iz Velike Britanije, koji svedoči o ženama koje se bore za pravo na abortus. Za najbolje radio drame proglašene su austrijska Deca pakla, i francuska Putevima želja: Prvi put. Nagrada za najbolju radijsku istraživačku emisiju je takođe pripala Britancima, za Lutkara, o sobama moćnika u Putinovoj Rusiji. Najbolji muzički radio program je poljski Čovek koji peva iz srca, koji govori o jermenskom pevaču u egzilu.

Glavne nagrade u oblasti televizijskog stvaralaštva

Nagrada za najbolji evropski televizijski film na temu kulturne raznolikosti otišla je u Švajcarsku, za Ali kada mama dolazi?. To je dokumentarni fim o ocu koji je morao da ostavi ženu u Iraku da bi spasao sina koji je invalid.

Za najbolji TV dokumentarac proglašena je evropska koprodukcija koju su poslali Šveđani, Splav. Reč je o sumnjivom antropološkom eksperimentu iz 70-tih godina, čiji se učesnici ponovo susreću posle više od 40 godina.

Najbolja evropska televizijska serija je finska produkcija Nevidljivi heroji, o dvojici diplomata koji su spasili preko 2.000 Čileanaca u vreme vojnog udara, 1973. godine.

Ovogodišnja najbolja televizijska drama je britansko ostvarenje Briga, koje govori o borbi dve sestre sa zdravstvenim sistemom, kako bi omogućile da njihova majka, koja je usled razornog moždanog udara postala dementna, provede svoje poslednje dane u udobnosti, miru i dostojanstvu.

Budućnost Evrope

Posebna tema festivalskih razgovora bila je kako u budućnosti povezivati i kako stimulisati dijalog u Evropi koja se raspada. Jedan od mogućih odgovora dale su skandinavske zemlje svojim programom „Nordik 12“.

Duga je saradnja između Norveške, Švedske, Danske, Finske i Islanda. Učešće u platformi „Nordik 12“ omogućeno je svakoj od zemalja da slobodno bira televizijsku seriju koju će prikazivati i u tome ima dvostruku dobit, kako u promociji, tako i u finansiranju. Sve to nema obavezujuću klauzulu – svako može da izabere da li će biti „član kluba“.

Prvi put posle deset godina

Festivalski dijalozi su bili sadržajni i pratili su svaku festivalsku projekciju.  Za nas je posebno zanimljiva i značajna bila diskusija o TV filmu koji je predstavljao Srbiju, O životu i o smrti, posvećenom sećanju na žrtve bombardovanja zgrade RTS i obeležavanju 20. godišnjice njihovog stradanja.

Film je pokrenuo zanimljiva pitanja o nedavnoj prošlosti i o njenim ranama na podeljenom savremenom srpskom društvu. Inostranim kolegama su posebno otkriće predstavljali pažljivo odabrani glumci, za koje su imali samo reči pohvale.

Sa zadovoljstvom je konstatovano da je - posle deset godina - naš televizijski film ponovo našao svoje mesto među najboljim evropskim ostvarenjima.