Možete se smejati sa njim ili njemu

Smejući se manijakalno, igrajući na stepenicama i kriveći i lice i telo u grčevima koji se opiru fizici, Hoakin Finiks je virtuozo neoslobođenog ida.

Nije stoga čudno što je nasilje provodnik za Arturovu tranziciju od klovna do princa kriminala. 

U ovom manifestu jednog bednika, Artur Flek se smeje, a njegov smeh zvuči kao da je istrgnut direktno iz pluća. On odzvanja kroz čitavo mršavo telo, sve do očiju koje isijavaju bol, kao da njihov vlasnik jeca iznutra.

I Finiks i reditelj filma, Tod Filips, napravili su samostalnu, originalnu priču, koja ne duguje poreklo kanonima „DC“ univerzuma.

Ako bi trebalo tražiti temelje filma, to je Martin Skorseze, čiji je Taksista bio inspiracija i za izgled Gotam Sitija 1981. godine i glavnom liku filma, Tevisu Baklu Roberta de Nira, koji živi u istom krvavom paklu, kao i naš klovnovski antiheroj.

Ono oko čega se svi slažu je način na koji je Finiks izneo ulogu. Na njegovom licu jeste šminka, ali on glumi čitavim telom, zgrčenim poput tetiva, iz čega se napaja čitava energija filma.

On je toliko mršav da, kada se skine do struka i savije, njegova kičma i lopatice iskoče ispod kože, a pitanje se formira - da li je on pali anđeo sa odsečenim krilima ili kostur, na pola puta do groba.

Čini se da bi Frensis Bejkog zurio u Artura sa žudnjom.

Koliko je film stvaran ili se dešava samo u Arturovoj glavi, zavisi od percepcije gledaoca.
Možete se smejati sa njim ili njemu, ali ga ne možete otpisati kao nebitnog.