Bred Pit: „Ad astra“ je najteži film na kojem sam ikada radio

Vizuelno uzbudljivo putovanje kroz beskrajna prostranstva svemira do srca veze između roditelja i deteta, film Ad astra priča o astronautu, igra ga Bred Pit, koji putuje do ivica Sunčevog sistema u potrazi za ocem, koga tumači Tomi Li Džons, u pokušaju da razotkrije misteriju koja preti opstanku naše planete. 

Njegovo putovanje, otkriće tajne koje preispituju prirodu ljudskog postojanja i našeg mesta u kosmosu.

Veličanstvena muzika Maksa Rihtera zvuči poput planeta koje orbitiraju oko Sunca ili pesma zvezda koju čujemo kroz veličanstveni kinematografski objektiv Hojte van Hojteme. To je pravi spektakl zvuka i slike koji oduzimaju dah, raskošna elegancija koja nadmašuje bilo šta što su ova dva umetnika do sada stvorila.

„U ovom procesu, a moram reći da ovo je bio najteži film na kojem sam ikad radio, jer je priča koju je Džejms stvorio tako delikatna, svaki prerani rez, prenaglašena muzika ili glas naratora, mogao je poremetiti ravnotežu ili biti prejak. Neprestano smo se trudili samo da održimo tu ravnotežu, i priči dozvolimo da se razvija na suptilan, delikatan način, koji je Džejms osmislio“, rekao je Bred Pit.

Srce tame svakako je dobar uzor svakome, ali Kopola je Konradov klasik u Apokalipsi koristio kao okvir u koji je utisnuo svoju viziju savremene borbe.

I Ad astra je film proračunate veličanstvenosti, u kome treba uživati u bioskopskoj sali. Ali ima i nečeg majušnog u samoj srži filma – sićušnost osakaćenih i nezadovoljnih duša, koje ne vole odakle su došle i nisu sigurne dokle bi trebalo da idu.

U tom delu, čini se, Grej najvećim delom inspiraciju crpi iz filma Drvo života Terensa Malika, gde odnos oca i sina prelazi istu putanju u prošlost, na opasnu teritoriju sopstvenih sećanja.

No u samoj srži filma, u njegovom nepomičnom, mirnom centru, sa čistom fizičkom lakoćom i šarmom jednog intergalaktičkog Garija Kupera, nalazi se Bred Pit, moćni napon čitavog filma.