Kako je Donald Tramp došao na vlast – moć televizije i „Tvitera“

„Znam šta će ljudi reći o meni. Mogi i napisati. Desničar, paranoičan, debeo. Ne mislim da im protivrečim, jesam konzervativac i stvarno volim da jedem. I verujem u moć televizije, i u to da treba dati ljudima ono što žele. Čak iako to ne znaju“, tako je sebe opisao Rodžer Ejls.

Čovek televizije bez moralnog i etičkog kodeksa. Genije branše, velemajstor populizma, stari republikanski kadar stvorio je Foks njuz, koji je 14 uzastopnih godina najgledaniji informativni kablovski kanal u Americi. A da to postigne, Ejlsu nisu trebali svi, bilo mu je dovoljno samo pola zemlje. I to konzervativci.

Njegov doživljaj medijske scene bio je da svi postojeći informativni servisi naginju u levo i da su bliski demokratama. Ejls ih je pustio da se bore za tu polovinu, i stvorio Foks njuz, koji će biti glasnogovonik druge polovine nacije.

„Ejls je uradio to, on je celoj konzervativnoj strani Amerike omogućio da može slobodno da se prepusti svemu onome što bi, u nekom prethodnom poretku stvari, samu sebe cenzurisala. Ovaj je rekao – ne! Neguj predrasudu u sebi. Super je to! To je istina koju taj zli liberalni establišment tebi ne da da kažeš i stvorio ti je jednu vrstu griže savesti unapred“, kaže novinar Teofil Pančić.

Za razliku od njega, dramaturg Dimitrije Vojnov smatra da je Ejlsov cilj je bio rejting, mnogo pre nego interes javnosti, vezivanje publike da gleda televiziju, i na kraju, da je bio čovek koji se obraćao istomišljenicima.

„To je dovelo do epidemije da su sve strane u političkom spektru u Americi a i u svetu došle u fazu takvih medija. Imamo medije koji se obraćaju istomišljenicima i vrlo malo medija koji rade u interesu javnosti“, kaže Vojnov.

Na Ejlsovom Foksu moglo je da se čuje sve. Čak i to da je Obama rasista. Decenijama pre Trampa smislio je slogan „Učinimo Ameriku opet velikom“. Nagovorio je Donalda Trampa da se kandiduje za predsednika Amerike, režirao je njegovu objavu kao TV emisiju, i uz pomoć propagande na Foksu pomogao mu da dođe na vlast.

Da li je Najjači glas, serija o Rodžeru Ejlsu, Donaldu Trampu i Foks njuzu?

Urednik Portala RTS-a, Zoran Stanojević smatra da je Najjači glas serija o Trampu gde su Ejls i Foks njuz poslužili samo kao objašnjenje,o tome kako je Tramp osvojio vlast što nikako nije smelo da se desi.

„U modernoj politici nema zaustavljanja kampanje, kampanja traje stalno. Od trenutka kad je Tramp izabran, pa inagurisan, stalno smo imali neke kampanje protiv Trampa, kad će biti smenjen, kad će dati ostavku, i budući da su izbori za nešto više od godinu dana, može da se smatra da je ovo, ne bih rekao da neko politički pravi kampanju, ali liberalna Amerika ne želi Trampa na mestu predsednika, i njima izuzetno prija ova serija, jer smatraju da pokazuje da je Tramp bio bolji i da je jedan deo Amerikanaca smatrao da je on bolji izbor, već zato što su ga podržali nemoralni ljudi sa podlim namerama“, navodi Stanojević.

Sa njim se ne slaže novinar nedeljnika Vreme, Teofil Pančić. Po njemu je to uzgredno serija i o Trampu, i o Ejlsu i o Foksu, ali suštinski je serija o nečemu što je veće i šire i globalnije.

„To je serija o odnosu istine, informacije, verovanja, i toga kako to utiče na to kako ljudi primaju informacije, pa onda kako se u skladu sa tim i ponašaju kao građani kad izlaze na izbore, kad se politički aktiviraju ili deaktiviraju“, naveo je Pančić.

Postavlja se pitanje: „Da li televizija kao medij ima moć da „postavlja“ ili „svrgava“ predsednike sa vlasti?“

„I da ga dovede i da ga ne dovede i da ga skloni“, smatra pisac Vule Žurić.

„To je gotovo još 1961. godine. Znamo da je Kenedi prvi čovek koji je zahvaljujući televiziji izabran, možda i prvi čovek koji je zahvaljujući televiziji i ubijen, s obzirom na to, da smo njegovo ubistvo gledali gotovo uzivo na televiziji. Al Gor je izgubio izbore tako što su Si-En-En i Foks javili da je Džordž Buš dobio izbore, pa ti sad broj posle glasove, gotovo je čim je bilo je na televiziji“, kaže Žurić.

Foks njuz je deo velike „Foks“ korporacije čiji je vlasnik Rupert Mardok. Vrednost Foks njuza procenjuje se na 20 milijardi dolara. U sprezi krupnog kapitala i političkih uticaja, kada je cilj rejting, profit i uticaj, žrtvu vrlo često zna da podnese objektivno medijsko izveštavanje.

„Mi znamo da je Mardok desničar, konzervativac, blizak republikanskoj partiji, i generalno u svim svojim medijskim interesima bio je na toj nekoj liniji. Ali on svakako nije ulazio u ideološki ekstremizam. Tako da je u slučaju Mardoka, možemo reći da je Ejls napravio toliko profitabilnu kompaniju unutar njegove medijske imperije da je zapravo Mardok tolerisao svojevrsni ideološki ekstremizam koji je svakako prevazilazio ono sto su Mardokovi interesi koji moraju ostati u političkom toku“, navodi Vojnov.

„Treba da pravimo vesti, umesto da ih samo prenosimo. Ključ je da ta vest nastavlja da živi u drugim medijima, bilo da je istinita ili lažna“, govorio je Ejls svojim saradnicima. Promenio je politički dijalog koristeći često i nepotvrđene informacije kojima je izazivao kontroverze na najvišim nivoima vlasti u Americi.

„Dajte mi sliku ja ću da obezbedim rat“, rekao je Vilijam Randolf Herst krajem 19 veka. Početkom 21. veka je Ejls to pokazao u praksi. Jedanaesti septembar, godina prekretnica u američkom društvu, bila je i godina prekretnica u načinu televizijskog izveštavanja.

Rodžer Ejls je bio prvi koji je pustio u etar informaciju da je to uradila Al Kaida, iako to u tom trenutku nije bilo potvrđeno, kao i snimke ljudi koji su padali iz tržnog centra. Ejls je u televizijskom smislu, uvek išao korak dalje. U strukovnom, bio je često više ideog nego novinar.

„Ejls je sebe doživljavao, ne bez razloga, kao čoveka koji je sa jedne strane, u zanatskom smislu, kao 'news man'-a, novinara, čoveka od vesti, ali je bio čovek ideologije i vi vidite kroz seriju kako kod njega taj procent ideologa, ideloškog paranoika povećava a procenat novinara se smanjuje dok na kraju ovo prvo ne preovlada potpuno“, izjavio je Pančić.

Pratili su ga seksualni skandali zbog kojih je na kraju otišao iz „Foksa“ uz otpremninu tešku 40 miliona dolara. A da li nam je serija prikazala sve sto je Ejls bio zapravo?

„Politički, meni stavovi Ejlsa nisu bliski uopšte, ali on je čovek za koga se mora priznati da bio prilično genijalan što se medija tiče“, kaže novinar Zoran Stanojević, kome nedostaje što u seriji ne vidi Ejlsovu televizijsku genijalnost.

„Vidimo samo kao jednog čoveka koji je nemoralan, koji je seksualni predator i koji u suštini nije sasvim zao, ali neka vrsta podlaca jeste. Njegovi saradnici koji komentarišu seriju kažu da je on bio jako harizmatičan, duhovit, u saradnji sa njim moglo je da se vidi zašto je on lider. Mi u ovoj seriji to ne vidimo, mi vidimo da se njega ljudi jako plaše“, rekao je Stanojević.

Ejls i televizija rastali su se 2016. godine. Iste godine je Donald Tramp postao predsednik Amerike, a reč „postistina“ je bila reč godine. Za Ejlsom je u svetu ostala nova novinarska doktrina po kojoj činjenice više nisu svete, postale su slobodne baš kao i komentari. Možda je to ta postistina koju živimo.