Injaritu: Filmski stvaraoci su jako dosadni

„Za neke je film lični izraz, umetnički izraz ličnog gledišta, za druge zabava ili način zarade. Teško je definisati film, jer je on zapravo sve to. Film je počeo kao eksperiment u Parizu da bi se ljudi zabavili, a onda se razvijao i poslednjih 50 godina je najvažnija umetnička forma. On je spoj interesa i poetičkih principa“, istakao je Injaritu.

Čuveni reditelj zapaža da se danas u fimskoj industriji sve bazira na tome da se ljudima da ono što vole, da je na snazi „diktatura algoritma“.

„Čuo sam da je jedna kompanija analizirala 48.000 scenarija od pedesetih godina do danas i iz toga pokušali da izvuku model uspešnog filma, tako da mi živimo u zastrašujućoj diktaturi, ali istovremeno ima otpora tome i mislim da živimo u vrlo uzbudljivom trenutku. Divne stvari se dešavaju, ali i zastrašujuće“, ocenio je Injaritu.

Sineasta je objasnio da se u svojim filmovima bavi onim što ga plaši, privlači, interesuje.

„Svaki moj film dolazi iz onoga što u tom trenutku želim da kažem. Uvek nastojim da pronađem način da iskažem ono što me interesuje, kao što je slučaj sa filmom Čovek-ptica (Birdman), ili da se bavim onim što utiče na mene ili me muči kao što je slučaj sa migrantima. Živim u gradu sa pet miliona Meksikanaca uz tipa koji kaže da smo silovatelji ili šta god mislio tim svojim narandžastim mozgom“, rekao je Injaritu.

Prema njegovim rečima, imao je sreće da počne karijeru u radio-stanici radeći tročasovnu emisiju u kojoj je imao slobodu da govori šta želi i da pušta muziku koju je želeo, što je bilo, kako je istakao, vrlo zabavno, provokativno i za njega odlična škola.

Onda su ga privukle slike, pa se okrenuo televiziji, sve vreme misleći o filmu.

„Kad god osetim da sam dosegao neki cilj, idem dalje. Ne volim da se osetim bilo gde komforno, a razlog zbog koga sam odlučio da se bavim filmom, nije samo moja ljubav prema filmu, već i to što on omogućava beskonačno učenje. Film je okean koji ne možete da kontrolišete. Nikada ne možete da kažete da znate kako da snimite film. Niko to ne zna i u tome je lepota. Možete da imate 80 godina i da i dalje učite o filmu. Teško da može ikada da vam dosadi“, rekao je Injaritu.

Pošto više veruje ušima nego očima, muzika je za njega primarni instikt.

„Kada razmišljam o filmu, moram da znam da li je to rok, pop delo ili rekvijem, džez, moram da stavim sve u muzički žanr. Bez toga ne mogu ništa, jer ritam je bog. Bez ritma nema umetnosti, ni slike, ni arhitekture, ni plesa. Ritam je za mene način da kreiram i razumem stvari. Opsednut sam ritmom“, objasnio je Injaritu i dodao da svaki sekund tišine ili tona može da uruši sve ili uzdigne film.

Kako kaže, razgovarao je sa nekim radikalnim prijateljima koji smatraju da film treba da ima određenu formu, da narativ ne treba da postoji.

„Saslušao sam sve to i rekao: 'Ne možete da odredite kakva treba da je reka, oblak ili čak i kap vode.' Film dozvoljava toliko mnogo različitih izraza. Imate Lika Godara koji je za mene Mocart filma. On je istražio do krajnjih granica sve mogućnosti koje film pruža, na koje načine možete koristiti sliku i zvuk“, naveo je autor filmova Pasji život, Prelepo, Vavilon, 21 gram.

Priznao je da jedva da gleda TV, jer iziskuje previše pažnje.

„Vi ste u svojoj kući, tu je sendvič, vaš pas, vrata, pica, sve te stvari vam odvraćaju pažnju. Jedva da mogu da gledam televiziju. Nisam nikad pogledao nijednu TV seriju i bojim se da kažem da TV zahteva pažnju koju ja nemam, moj um stalno luta. Zato volim bioskop, zatvoren u mraku, inače bih odlutao“, otkrio je Injaritu.

Primetio je da ljudi imaju sve manje strpljenja da posmatraju, da meditiraju o nekim stvarima i da problem novih generacija jeste u brzini, potrebi da sve brzo rade, da što više stvari urade vrlo brzo.

„Nisam stručnjak za industriju. Naš problem treba da bude kako da snimimo film, da istražujemo jezik filma i dođemo do svog izraza. To je akt otpora, a ne da se podredimo algoritmima. Film je kao oktopod sa mnogo krakova, jedan od njih je novac, a drugi kreativnost i sloboda i taj drugi mene zanima“, priznao je Injaritu.

Na pitanje iz publike kako uspeva da ostane normalan uz sve pritiske, Injaritu je uzvratio pitanjem: „Mislite da sam normalan? Pitajte moju ženu i moju decu. Samo četvrtkom i subotom“.

O jednom svom danu kada ne radi, Injaritu je uz smeh ponovio da treba pitati njegovu suprugu.

„Kao noćna mora sam, hoće da me izbace iz kuće“, rekao je i odmah dodao da vodi sasvim običan život, da ima rutinu koju voli.

Kako voli svoj život uveren je da je to razlog što nije snimio mnogo filmova.

„Možda najbolji deo mog dana jeste jutarnja kafa. Nema ništa dosadnije od života filmskih stvaralaca. Znam mnogo filmskih autora i strašno smo dosadni“, nasmejao je Injaritu prisutne u prepunom Narodnom pozorištu u Sarajevu.

O budućim projektima nije želeo da govori, ima ih dva, ali kaže da nije siguran koji će prvi biti spreman.

Injaritu je ovogodišnji dobitnik Počasnog srca Sarajeva.