U Zagrebu predstavljen „Dnevnik Diane Budisavljević“

Koprodukcija Hrvatske, Slovenije i Srbije, premijerno će biti prikazana na Pulskom filmskom festivalu 18. jula, a potom na smotri u Motovunu i u sklopu Splitskog leta. 

„Diana Budisavljević bila je drugačija heroina. Nije bacala bombe, nije nosila pištolj, niti bila ilegalka, već gospođa iz visoke klase koja je sasvim drugim sredstvima krenula u riskantnu akciju. Upornošću, nepristajanjem na 'Ne' zapravo je bila rodonačelnica onoga što danas zovemo građanski aktivizam“, rekla je rediteljka Dana Budisavljević istakavši da je za priču o Dianinoj velikoj akciji doznala iz njenog dnevnika koji joj je pre desetak godina dala tadašnja upravnica Spomen područja Jasenovac Nataša Jovičić.

Dnevnik Diane Budisavljević je prvi dugometražni film Dane Budisavljević.

„Ovo je bio najzahtevniji autorski proces u kojem sam učestvovala. Morala sam da savladam nova znanja i veštine kako bih se mogla nositi s tako velikim projektom. Zato je sve trajalo skoro deset godina, ali rezultat je konačno tu. Kada ulazite u toliko kontroverznu i osetljivu temu, morate se uveriti da se sve tako dogodilo i morate pronaći filmski jezik koji može preneti tako veliku priču“, objasnila je rediteljka.

Prema njenim rečima, Diani su 1945. godine oduzeli kartoteku koju je brižljivo gradila kako bi deca nakon rata mogla pronaći roditelje i zabranili su joj dalji rad, pa ona odlazi u potpunu anionimnost.

„Nakon svog tog napora, rizika i žrtve, to što su joj sve oduzeli toliko ju je bolelo da više nikada nije govorila o onome što se događalo, a dnevnik je pronašla njena unuka Silvija Sabo tek nakon Dianine smrti 1978. godine“, ispričala je rediteljka.

Producentkinja Olinka Vištica istakla je da su godine rada na filmu, pre svega, bile ambiciozan istorijsko-istraživački projekat u službi filma.

„Kako drugačije nazvati višegodišnji rad istoričara koje je predvodio Silvestar Mileta, u kojem su pregledane hiljade stranica arhiva, zabeležene stotine sati intervjua i sakupljeni vredni materijali koji su Dani omogućili da na verodostojan način istrgne priču o Diani iz zaborava, ispuni je kockicama sećanja, sagradi mozaik Zagreba tog doba, ljudi koji su u njemu živeli?“, upitala je Vištica dodavši da je s druge strane kamere, uz rediteljku debitantkinju, radio vrsni snimatelj Jasenko Rasol i montažer Marko Ferković.

Glumica Alma Prica, koja otelotvoruje lik Diane Budisavljević, film je pogledala veče pre zagrebačkog predstavljanja i nije krila uzbuđenje.

„Diana je bila dokaz odbrane ljudskosti, neko ko je u takvim okolnostima pokrenuo akciju, išao protiv svega što je spoljno i što ometa, što onemogućava, i samo je imala pred očima sudbinu te dece i ljudi. Jako me dirnuo film, posebno prisustvo te dece, danas ljudi trećeg doba, koji bez velike dramatike pričaju o svojim sećanjima. Videla sam koliko je to jedna strašna trauma koje se ne sećaju, ali je upisana u njihova tela. Možemo biti ponosni i sretni da je takva žena postojala u našem gradu“, naglasila je Prica.

Uz nju, u filmu učestvuju neka od najzanimljivijih glumačkih imena regiona, poput Igora Samobora, Ermina Brava, Arete Ćurković, Krešimira Mikića, Mirjane Karanović, Vilima Matule, Urše Raukar, Biserke Ipše, Tihomira Stanića i drugih.

Dana Budisavljević potpisuje režiju i scenario, koscenaristkinja je Jelena Paljan, direktor fotografije je Jasenko Rasol, scenografi Dušan Milavec i Ivo Hušnjak, kostimograf Martina Franić, majstor maske Dušica Vuksanović.