Kopija ukradene „Zlatne arene“ Milene Dravić u Jugoslovenskoj kinoteci

Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke je rekao da je ovim činom ispunjena jedna od poslednjih želja legendarne glumice i to zahvaljujući festivalu koji je pre 60 godina prvi put u svojoj istoriji ugostio mladu glumicu, početnicu, Milenu Dravić koja je predstavila film Vrata ostaju otvorena Františeka Čapa u kome je zapravo ostvarila svoju prvu filmsku ulogu.  

Pantelić je podsetio da je Dravićeva samo tri godine kasnije u toj istoj pulskoj Areni zablistala u filmu Prekobrojna Branka Bauera koji, kada je zaželeo da ga realizuje zajedno sa scenaristima Krešimirom Golikom i Bogdanom Jovanovićem, nije naišao na razumevanje filmskih kuća.  

„Ljudi u 'Avala filmu' su prepoznali značaj scenarija za film koji se danas smatra romantičnom komedijom. On je snimljen, doživeo je veliki uspeh i pored toga što je odredio dalji zvezdani put Milene Dravić, promovisao je još jednu veliku zvezdu jugoslovenske kinematografije Ljubišu Samardžića“, istakao je Pantelić.

„Bogatstvo poznavanja“ Milene Dravić 

Restović je rekla da su pre nešto više od godinu dana od direktora Srpskog kulturnog centra u Puli Milana Rašule čuli da je Mileni Dravić iz stana ukradena prva „Zlatna arena“, što ih je podstaklo da pokrenu inicijativu da se izradi replika. 

„Prošle godine smo imali čast da ugostimo gospođu Milenu na 'Pula film festivalu' gde je ona doživela veliko priznanje kada je 6.000 ljudi u Areni ustalo i aplaudiralo. Ona je bila izuzetno srećna, a mi više od toga. Lično nosim bogatstvo poznavanja nje kao osobe, što se ne može zaboraviti. Ona je bila glumica kakvu sumnjam da ćemo uskoro ponovo imati“, rekla je Restović.

Upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović je podsetio da je Prekobrojna bio osmi film Milene Dravić čija je filmska karijera trajala 50 godina, od filma Vrata ostaju otvorena (1959) do Sveti Georgije ubiva aždahu, Srđana Dragojevića (2009).

„Iako je Dravićeva već bila poznata mlada glumica – pre filma Prekobrojna snimila je Kozaru Veljka Bulajića. Ovaj film ju je definitivno izbacio u vrh našeg glumišta, a zajedno sa njom i Ljubišu Samardžića i Borisa Dvornika koji će kasnije mnogo puta biti njeni partneri i sa Batom Živojinovićem tvoriti tu čuvenu četvorku najvećih glumaca jugoslovenskog filma tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka“, istakao je Erdeljanović. 

Milena Dravić je, podsetio je Erdeljanović, osvojila drugu Zlatnu arenu 1970. za film Biciklisti Puriše Đorđevića, kao i četiri Srebrne arene za uloge u filmovima Lito Vilovito, Obrada Glušćevića 1964, zatim 1966. za uloge u ostvarenjima Rondo Zvonimira Berkovića i Do pobede i dalje Žike Mitrovića, potom 1967. za uloge u ostvarenju Nemirni Kokana Rakonjca i 1969. godine za uloge u filmovima Horoskop Bore Draškovića i Kros kontri Puriše Đorđevića.

Više od 150 ostvarenja na ovogodišnjem festivalu u Puli 

Ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Bakota je rekao da je lepo videti kvalitetnu saradnju institucija Pule i Beograda, Srbije i Hrvatske.

„Kultura je svetlo koje najdalje dolazi i mi imamo fantastičnu saradnju u oblasti filmske industrije. Proteklih nekoliko godina imali smo više koprodukcija Srbije i Hrvatske, glumci i reditelji sarađuju, a Milena Dravić je zvezda na koju smo svi ponosni i u Hrvatskoj smo je svi za života obožavali i danas je tako“, istakao je Bakota.

Ovogodišnji „Pula film festival“, koji će biti održan od 13. do 21. jula, obuhvatiće više od 150 ostvarenja, a na otvaranju će premijerno biti prikazan film General Antuna Vrdoljka o Anti Gotovini, koji je već izazvao različite reakcije.

Restović kaže da se radi o recentnom reditelju i dobroj glumačkoj postavci, ali da je na kritici da proceni kvalitet filma.

Naglašava da im je cilj prilikom kreiranja programa, da balansiraju između onoga što publika želi i očekuje od festivala i da istovremeno na najbolji način predstave dela autora, dodavši da publika „Pula film festivala“ voli srpski film.