„Igra prestola“ – nova sezona, novi rekordi, milenijalci, profesori, analitičari...

Fenomen o kome rado priča veći deo planete. Posle skoro devet godina prikazivanja, serija Igra prestola postaje deo popularne kulture. Put do gledalaca olakšali su joj svakako Gospodar prstenova i Hari Poter.

„Publika je već bila navikla na kvalitetnu produkciju u tom žanru i bila je spremna da primi novu seriju tog profila i tog tipa“, kaže dr Milan Igrutinović, istoričar na Institutu za evropske studije.

„Martin, za razliku od Tolkina, jeste ovovekovni, utoliko što je eksplicitniji. Eksplicitniji je u nasilju, seksu, raznim aspektima moderne politike“, izjavio je Nikola Popević, urednik filmskog i stranog serijskog programa na RTS-u.

Nastala prema knjigama Džordža Rejmonda Ričarda Martina, serija ne prati doslovno radnju romana, što brojni čitaoci zameraju.

„Do šeste sezone, pete, pa, uglavnom šeste, bio je kompletno nov materijal, gde je serija Igra prestola pretekla u radnji serijal romana. Ja sam bar kao ljubitelj književnog serijala tu video izvesne manjkavosti“, dodao je Popević.

„Mogli ste da se uključite u drugu ili treću sezonu, da prosto lagano pratite celu priču bez da se vezujete za likove koji su veoma kompleksni, ima ih mnogo, oko 250 likova, i čini mi se da je serija rekoreder u tom smislu“, smatra dr Igrutinović.

S druge strane, upravo to udaljavanje od originalnog sadržaja i prilagođavanje scenarija prema ukusu i potrebi publike, dodatni je razlog zbog koga sve više obožavalaca očekuje priče o odanosti, izdaji, hrabrosti i pohlepi.

„Ja bih povezao sve to sa još jednim fenomenom koji postoji u svetu a to je rijaliti. To je ta veza između publike i onoga što se dešava. Prosto, neće publika dozvoliti da neko pogine ili da ga sklone i tako dalje“, smatra Popević.

„Čini mi se da je jasno centrirano na milenijalce, i zbog tehnologije kojom se prenosi, torenta i ostalih načina koje starije generacije ne rade, a i milenijalci imaju tu platežnu moć da plate tih desetak dolara mesečno da bi gledali serije“, rekao je dr Igrutinović.

Posle pauze od skoro 600 dana, prošle nedelje emitovana je prva epizoda osme sezone i postigla novi rekord u gledanosti. Pratilo je skoro 17 i po miliona gledalaca preko različitih platformi, što potvrđuje da popularnost raste.

„Imate profesore univerziteta koji su se bavili različitim aspektima, od istorijske istine, koja donekle i postoji u seriji, do ekonomskih aspekata“, kaže dr Igrutinović.

Bindžovanje 

Razvoj tehnologija ide u prilog opsesiji Igrom prestola, čini se da je ono i pravljena za mlađe generacije, koji nisu navikle da sede pred TV prijmenicima, već omiljeni sadržaj prate preko interenta, onda kada oni to požele. Često i danima bez prekida, pa je takav fenomen dobio naziv „bindžovanje“.

„To gledanje epizoda u nizu postaje ekonomski isplativo i vrlo bitno u zamisli same serije. To se vidi u broju epizoda. Dok ste imali klasične serije, imali ste serijale od 22 do 24 epizode. Ove kasnije imaju šest, osam, deset. Njih je moguće gledati u kontinuitetu, ako odvojite jedan dan za to“, kaže Popević.

Serija je pokrenula čitavu marketinšku mašineriju i distribuciju proizvoda inspirisanu junacima. Donela je i veliku popularnost lokalitetima na kojima je snimana.

„Efekti za severnoirsku privredu, pošto je to primarna lokacija snimanja su fantastični. Od 2010. godine mislim da je oko 250 miliona evra upumpano u to društvo kroz turizam“, navodi doktor Igrutinović.

U prve epizode početnih serijala uloženo je oko šest miliona dolara, danas je vrednost jedne epizode dostigla deset miliona, i budući da je serija prestigla istoimene napisane knjige, čini se da će ih biti još mnogo.

„Prosto vi, srpski rečeno, cedite nešto dok to može da bude isceđeno. To je suština svega“, istakao je Popević.

Diskusije i komentari na forumima ne prestaju. Čini se da su tvorci serijala Igre prestola pronašli čarobni recept, spojili su istoriju, tehnologije, jezik i potrebe platežno najmoćnije generacije i postigli planetarni uspeh.