Dokumentarac o Nikolaju Krasnovu na Martovskom festivalu

Pre projekcije dokumentarnog filma prisutnima su se obratili zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin. Mladenović je istakao da je Krasnov svojim delom mnogo zadužio Beograd.

„Uspeli smo samo da odškrinemo ta vrata, nismo još uspeli da ih potpuno otvorimo, jer je delo Nikolaja Krasnova veliko. Nadam se da ćemo ta vrata još više otvarati i da ćemo o Nikolaju Krasnovu svi zajedno još više saznati, a samim tim o našoj istoriji i istoriji našeg grada", naglasio je Mladenović.

Krasnov zapravo srpski arhitekta čiji je doprinos srpskoj arhitekturi nemerljiv, istakao je Mladenović i izrazio nadu da će tokom ove godine realizovati ono što su obećali, da posle ulice i spomen ploče, Krasnov dobije i spomenik u Beogradu.

Ambasador Čepurin je istakao da je Krasnov zaslužio pažnju koja mu se ukazuje, jer je mnogo uradio i za Rusiju i za Srbiju i da bi takva pažnja trebalo da bude posvećena i drugim važnim ljudima u Rusiji i Srbiji.

Uoči premijere filma Od dužnosti i zakletve ne odstupaj, u Domu omladine je otvorena izložba posvećena delu Nikolaja Krasnova koju je priredio arhitekta Dragomir Acović, autor monografije Nikolaj Krasnov - album sećanja.

„Krasnov je bio znalac svoga zanata i čovek neograničene radoznalosti. Nije robovao modi, ali je nije ni odbacivao. Samo je verovao da je moda dobra dok služi čoveku, nikako ako čovek služi modi. Krasnov je stvarao male lične rajeve za potrebe i prema snovima svojih klijenata. Nije prezirao te svoje klijente i njihove snove, nije ih izrabljivao, nije o njihovom trošku gradio svoju slavu, nije se gnušao saradnje sa drugim arhitektima, niti je odbacivao poslove adaptacija, korekcija, inferiornih zahvata, i zato je bio neponovljiv“, naveo je Acović.

Čovek koji je sagradio Livadiju za 14 meseci, dodao je Acović, nije imao problema sa razradom fasade na zgradi koju je projektovao neko drugi, ili sa projektovanjem stolnjaka, ukrasa na stonom priboru za jelo, kvaka na vratima ili dizajna ordenja i nakita, iz prostog razloga što je bio najbolji, ili među najboljima, i zato što za njega nije bilo zadatka nedostojnog njegovog dara.

„Kada se letimično upoznate sa izborom iz njegovog monumentalnog opusa, videćete da je sa podjednakom pažnjom i poštovanjem gradio skromne vile i raskošne dvorce, da je suvereno vladao stilovima, detaljima, tehnikom i umetnošću, bilo primenjenom ili čisto likovnom. Videćete da on nije stvarao arhitektonsku školu ili graditeljsku demagogiju. On je stvarao ambijente i svetove, sa pojednakom lakoćom, bez obzira da li se radilo o interpretaciji antičkih stilova, romanike ili gotike, renesanse ili baroka, neoklasicizma ili orijentalizma. On je to mogao jer je posedovao znanje, i zato što mu je Bog dao. Ono prvo se stiče velikim trudom, ovo drugo je bezuslovni dar“, zaključio je autor izložbe posvećene arhitekti Nikolaju Krasnovu, Dragomir Acović.