„Osmi putnik“ – film o kome je urađeno najviše naučnih radova

Osmi putnik je uplašio generacije filmskih gledalaca, dobio više nastavaka, po njemu je urađeno više video-igara i stripova, a od Sigorni Viver je napravio filmsku zvezdu. Ali pored sevega toga, film koji će uskoro proslaviti 40. godišnjicu od svoje prve projekcije, bio je predmet interesovanja akademske zajednice više no ijedan drugi.

Približavajući se godišnjici, bujica naučnih radova koji se bave temom ovog filma dostići će vrhunac. Pored toga što će biti objavljena digitalizovana verzija filma na blu-reju, biće prikazan i dokomumentarni film o njegovom snimanju, Sećanje - poreklo osmog putnika, a na Univerzitetu Severni Vels biće organizovan dvodnevni simpozijum.

Govornici će održati predavanja na temu „Osmi putnik, rasa, nacija i drugost“, „Osmi putnik i psihoanaliza“ i „Osmi putnik i neoliberalizam, postindustrijalizam i uspon multinacionalnih korporacija“. Zbornik radova sa ovog skupa objaviće „Oksford juniversiti pres“.

Asistentkinja na filmskim studijama Kraljevskog koledža u Londonu, Elis Hajlet Brajan, misli da je broj akademskih radova posvećen ovom filmu zadivljujući.

„Međutim, to ne treba da čudi. Film pokreće teme majčinstava, rodnih uloga, post humanizma, biologije, i mnogo čega još. Skoro sve teme koje treba da obradimo u okviru studijskog programa možemo naći u ovom filmu“, dodaje profesorka Brajan.

Kada su počinjali sa produkcijom filma Osmi putnik krajem 70-ih, producenti „20. vek Foks“ studija sigurno nisu razmišljali o tome da li će film zadobiti poštovanju akademske zajednice, već kako da odgovore na komercijalni uspeh Ratova zvezda. Zato su odabrali naučno-fantastični scenario koji je pisac Den O`Benon nudio po Holivudu. Ridli Skot je prihvatio da režira.

Od presudne važnosti u njegovom pristupu filmu bilo je stvaranje osećanja snažne klaustrofobije na svemirskom brodu „Nostromu“ koji je trebalo po njegovoj zamisli da izgleda kao da već eonima putuje kroz svemir. Unutrašnjost je izrađena od starih avionskih delova, a scene su bile ispunjene dimom kako bi se stvorio osećaj napetosti kod gledalaca. Ridli Skot nije imao nikakve intelektualne pretenzije snimajući ovaj film, što je i sam priznao nešto kasnije. Želeo je prosto da napravi „napeti triler“, što je i uspeo.

Prve kritike su bile pomešane, ali je Osmi putnik ubrzo postigao odličan uspeh na bioskopskim blagajnama i počeo da gradi svoju kult. Danas ga svi smatraju klasikom, uglavnom zbog velikog broja izuzetno uverljivih scena vanzemaljca koji proganja posadu svemirskog broda.

Upravo su te scene izazvale tako veliko interesovanje akademskih krugova za Osmog putnika, tvrdi Dejvid Sorfa sa Univerziteta u Edinburgu.

„Postoje psihoanalitičarske teorije koje naglašavaju važnost vazemaljaca kao svojevrsne predstave sveprisutne majke. Trauma rođenja, kada vanzemaljac iskače iz utrobe jednog od astronauta, takođe ima frojdovsko tumačenje“, ovjašnjava Sorfa.

Drugi naglašavaju slepu silu vanzemaljca koji nastoji da se reprodukuje uprkos svim preprekama.

„To je dobar primer Ničeove ideje o volji za moć, glavnoj pokretačkoj snazi postojanja - postojanju i reprodukciji po svaku cenu“, dodaje Sorfa.

Na kraju, tu je i pitanje feminizma. Od samog početka, film je bio posebno hvaljen zbog moćnog ženskog lika Elen Ripli, jedinog člana posade „Nostroma“ koji je u stanju da se suprotstavi vanzemaljcu. Ipak, profesorka Ejmi Čembers tvrdi da nismo mnogo napredovali za ovih 40 godina po tom pitanju. I dalje se čudimo kada veliki film ima jaku žensku ulogu.