Čaplinova ćerka karijeru počela u Srbiji

Filmografija harizmatične Džeraldine Čaplin, ispunjena je naslovima koje potpisuju najveća rediteljska imena od Dejvida Lina, Roberta Altmana, do Martina Skorsezea. Posvetila je život glumačkoj karijeri započetoj još početkom pedesetih godina prošlog veka, igrala je u ostvarenju Svetlost pozornice svog velikog oca, osvojila nekoliko nominacija za nagradu Zlatni globus u kultnim filmovima Doktor Živago i Nešvil, kao i u Čaplinu. Neumorna Džeraldina, nastavlja da snima još dva nova projekta.

Pre nego što se kamera uključila rekli ste mi da glumačke početke vezujete za Srbiju?

- Mislim da je to bilo 1966. godine. To je bio film koji se zvao Ići ćemo u grad i snimljen je u Novom Sadu. I dugo sam tamo boravila i fantastično sam se provela. Mnogo mi se dopalo. I naučila sam mnogo... Mogla sam da se izrazim tako da me razumeju dok govorim srpski jezik.

Za razliku od vašeg oca, legendarnog komičara, imali ste moćne ozbiljne uloge u engleskim, francuskim i španskim filmovima. Da li ste tokom karijere funkcionisali u okviru svoje zone udobnosti?

- Ne znam. Ne sećam se baš. Verovatno. Mada, nikad nisam imala osećaj da je to zona udobnosti, već je to više bio i još uvek je težak rad.

U kojoj meri vam je prezime Čaplin pomoglo ili odmoglo u karijeri?

- Pomoglo mi je dvesta odsto, deset hiljada odsto. Jednostavno, otvara svaka vrata. Ime Čaplin je divno, on je moj heroj. Mala skitnica je moj heroj. I svi su ga voleli, a to je tako važno. U svemu mi je pomoglo prezime koje nosim.

Radili ste s mnogo istaknutih autora. Šta je presudno da prihvatite ulogu, kada vam je reditelj ponudi?

- Najvažniji je reditelj. Ako mi se dopadne, radiću bilo šta, neću ni da čitam scenario. Ako ga ne znam, volim da pročitam scenario, pa da ga upoznam i da shvatim vezu između njega i scenarija, a onda bude ili da ili ne. I to se odmah desi.

U kojoj meri je uloga supruge doktora Živaga u filmu Dejvida Lina promenila vaš život i karijeru?

- Potpuno. Od glumice koja se probija, a ćerka je Čarlija Čaplina, postala sam neko. Mada, taj film tada nije bio hit. Dobio je vrlo loše kritike i nije dobro prošao, što je mnogo potreslo Dejvida Linča. S vremenom je to postao filmski klasik. Ljudi su mi na ulici govorili: „Jao Doktor Živago - to je omiljeni film moje mame“! Sada mi kažu: „To je omiljeni film moje babe“! Ali, jedno je sigurno - svi uvek pominju Doktora Živaga.

Skoro sto šezdeset uloga na različitim kontinentima. Trenutno najviše radite u Latinskoj Americi. Da li vam ponekad nedostaje rad u Holivudu I da li imate želju da se vratite?

- Nikad nisam tamo živela. U Holiuvudu sam snimala sa Altmanom i mnogo mi se dopalo. Mislim da je Holivud verovatno sjajno mesto kada si „zaposleni“ glumac. Ali ako nemaš posla, sigurno je strašno depresivno boraviti tamo. Osim toga, ne umem da vozim, što je velik problem u Los Anđelesu. Ali ne, ne nedostaje mi.

Imate li neke omiljene uloge?

- Svaka naredna uloga mi je omiljena. Ne znam koja će sledeća biti, ali sledeća uvek bude draga. Ne razmišljam mnogo o prošlosti. Volim da gledam Altmanov Nešvil i često ga pogledam jer me zasmejava. To je tako dobar film. Volim da gledam i Zmiju u nedrima Karlosa Saure i Seti se mog imena Alana Rudolfa.... Ima mnogo filmova u kojima sam igrala koji mi se baš dopadaju.

Da li znate da je Čaplinov štap još uvek u Beogradu, u Jugoslovenskoj kinoteci?

- Neverovatno. Zamislite vi to! Ne, to nisam znala.