Lopez: „Srećan kao Lazaro“ je priča o današnjem društvu

Srećan kao Lazaro, nagrađen na Filmskom festivalu u Kanu za najbolji scenario, predstavlja priču o susretu Lazara, mladog paora koji je toliko dobar da ljudi često misle da je ograničen, i Tankredija, mladog plemića čija majka, markiza Alfonsina de Luna, kraljica cigareta, tretira farmere kao robove.

Čvrsta veza je zapečaćena kada Tankredi zamoli Lazara da mu pomogne da iscenira sopstvenu otmicu, a njihovo prijateljstvo postaje toliko dragoceno da će prevesti Lazara kroz vreme u potragu za Tankredijem i Lazaro, potpuno nepromenjen, nađe se u velikom gradu u kome su porodice ostale bez ičega zbog banaka.

Tardiolo nije profesionalni glumac i uloga Lazara mu je prvo iskustvo u filmskoj industriji zbog čega je na početku, kako je priznao, osećao strah, ali je uspeo, zahvaljujući rediteljki, da prevaziđe sve poteškoće koje su proistekle iz neiskustva.

„Slučajno sam dobio ulogu, Aliče sam upoznao na audiciji koja je bila u mojoj školi blizu mesta gde je film sniman i odabrala me je. Na početku mi je na probama bilo čudno, neke Lazarove osobine su takođe moje, neke stvari sam morao da naučim. Plašio sam se na početku jer nikada nisam glumio, ali me je Aliče, svojim karakterom i pristupom, ubedila da se ipak upustim u to“, rekao je Tardiolo, koji trenutno studira ekonomiju i ne razmišlja da se pre završetka studija vrati glumi.

Luku Čikovanija je Rorvaherova otkrila na internetu gledajući muzičke spotove koje je radio.

„Ja sam pevač i bavim se muzikom i Aliče i kasting direktor su videli na internetu moje spotove i pozvali su me na kasting. Moja majka je direktor fotografije i kada sam joj rekao da me je Aliče pozvala na kasting, odmah mi je rekla da idem. Imao sam sreće. Učio sam od ostalih i bilo je stvarno sjajno iskustvo“, priča Čikovani, priznavši da ga je Aliče često podsećala da je ona reditelj, pošto je radeći spotove navikao sam da režira.

Za Serđia Lopeza je snimanje filma Srećan kao Lazaro bilo vrlo emotivno iskustvo, pre svega zahvaljujući rediteljki koja je, kako je objasnio, učinila da se svi osećaju kao porodica, bitni njoj i filmu.

Istakao je da su glumci veza između reditelja i publike i da imaju zadatak da prenesu priču reditelja. Kod filma, kako kaže, nije važna samo lepa slika, već da film govori nešto.

„Za mene svi filmovi su politični i ovaj film je vrlo političan, govori o snazi dobrote, nevinosti, saosećanja sa ljudima, svemu onome što je deo čoveka i što nam je potrebno“, rekao je Lopez.

Čikovani je rekao da rediteljka nije mnogo sa njima razgovarala o ideji filma i samoj priči, želela je da oni „žive“ situacije iz filma, čak i da ne čitaju scenario po nekoliko dana.

„Kada sam pogledao film, shvatio sam da je to zapravo film o društvu danas, da smo mi i danas robovi“, istakao je Čikovani.

U jednom segmentu filma markiza De Luna na pitanje svog sina dokle će zavaravati farmere da su kmetovi koji nemaju prava na platu, kaže da oni ne znaju za drugačiji život i da bi, kada bi im dala slobodu, opet živeli zarobljeni u svojoj bedi.

„To je jedan od najvažnijih segmenata da je život takav kakav je i da ne postoji druga realnost. Isto je u današnjem kapitalizmu. Ljudi u kapitalizmu nemaju izbora“, ocenio je Lopez.