Ristovski: Film „Kralj Petar Prvi“ gledajte zbog junaka sa Cera, Kolubare...

Između emocije i spektakla, istorije i novih tendencija. U sredu, 5. decembra velika premijera filmsko-istorijskog spektakla „Kralj Petar Prvi“. Lazar Ristovski, koga ćemo gledati u glavnoj ulozi kralja Petra Prvog, gostujući u Jutarnjem programu, istakao je da posebno mladi treba da upoznaju likove, to jest ljude iz vremena Cerske i Kolubarske bitke.

Film snimljen prema motivima romana Čarape kralja Petra Milovana Vitezovića biće prikazan prvo u Beogradu, a tokom decembra i u svim većim gradovima u Srbiji.
Lazar Ristovski, koga ćemo gledati u glavnoj ulozi kralja Petra Prvog, gostujući u Jutarnjem programu, kaže da ako je suditi po tome koliko su članovi ekipe umorni, da bi i uspeh ostvarenja mogao da bude veliki.

Trejler za film izazvao je veliko interesovanje publike na Jutjubu i na društvenim mrežama, ali, kako ističe Ristovski, film obiluje atraktivnim i dobrim scenama.

Govoreći o spremanju za ulogu i svom znanju o kralju Petru, podvizima srpske vojske i događajima iz tog perioda, poznati srpski umetnik kaže da je saznao mnogo toga.

„Naši ljudi generalno misle da znaju mnogo o istoriji, kao i o fudbalu, ali kada se malo dublje uđe u problematiku onda se ustanovi da su ta znanja površna. Izučavajući kralja Petra i taj period saznao sam mnoge stvari i o kralju i o tom trusnom periodu na političkoj sceni Evrope i moj zaključak je da se, nažalost po nas, na ovim prostorima izgleda ništa ne menja u tom smislu i da mi stalno trošimo veliku snagu i energiju na neke stvari umesto na neke druge, lepše“, objašnjava Ristovski.

Klica od koje je, kako kaže, kasnije izgradio lik kralja Petra, je saznanje da se kralju takođe majka zvala Persida.

„Kako istorija, odnosno, više kako narod kaže, to je bio omiljeni srpski kralj. Bio je kralj koji je uveo demokratiju na srpski dvor, on je bio kralj koji je delio sudbinu sa svojim narodom, a naročito se to videlo u tom povlačenju preko albanskih planina, prvo na volujskim kolima, a posle toga pešice da bi se ta golgota završila na Krfu, na sreću i nažalost, jer Srbija je na Krfu i umrla i ponovo je rođena“, objašnjava glumac i reditelj.

Prema njegovim rečima, prvi razgovori sa Milovanom Vitezovićem počeli su pre sedam godina.

„Prvobitno je trebalo ja da režiram. Međutim kako je vreme odmicalo i kako je moj Petar ulazio u priču videlo se da on tim zanatom bolje barata nego ja. On je mlad čovek, a ovo je vreme vizuelnog, vreme kada svi posmatramo svet drugačije, na društvenim mrežama i na telefonima, tako da je moja odluka da on to režira bila odlična jer je Petar dao
vizuelnu atraktivnost filmu koji u svemu liči na velike, skupe američke filmove, a on je pravljen za 100 puta manje novaca“, smatra Ristovski.

Osim vizuelnog identiteta, najveća vrednost filma je priča o ljudima. Glavni protagonista ističe da je reč o filmu koji je spektakl sa dušom.

Glumačku ekipu pored Lazara Ristovskog, čine i mladi Milan Kolak u liku dobrovoljca Marinka Spasojevića, glavnu žensku ulogu tumači Danica Ristovski u liku Makrene Spasojević, Aleksandar Vučković tumači lik mladog regenta Aleksandra, dečak Ivan Vujić igra Momčila Gavrića, najmlađeg oficira u Prvom svetskom ratu.

„Cela ekipa je osetila da se radi nešto užasno važno, nešto što do sada nije rađeno, nešto što Srbija do sada nije imala“, podvukao je Ristovski dodajući da se nada da će to i publika prepoznati.

Govoreći o motivima koje gledaoci mogu da imaju da bi otišli u bioskop da pogledaju ostvarenje Kralj Petar Prvi, srpski umetnik ističe da je to dug prema istoriji.

„Neću se hvaliti, publika će vrlo brzo sama videti šta smo mi uradili, to je dug prema istoriji, nešto što mladi ljudi treba da vide, te junake, ljude koji su ostavili svoje kosti na Ceru, na Kolubari, u albanskim planinama. Film je pun emocija, a koliko je mlada publika spremna na emocije ne znam, nisam siguran, nadam se da jeste“, zaključio je Ristovski.

broj komentara 10 pošalji komentar
(četvrtak, 03. jan 2019, 21:04) - GojkoM [neregistrovani]

Sjajan film 10tka

Obavezno pogledati film dok se jos daje. Sjajan na svim poljima. Dok je zaspanka mlaka ko neka serija. Ovo je stvarno vredno gledanja efekti, zvuk, prica karakteri, borbe patnja sve je odradjeno dobro. Malo fali da je kraj bolje završen sa povratkom i probijanjem solunskog fronta kao nesto pozitvno na kraju pored sveg stradanja. Al sve u svemu film kakav Srbija zasluzuje da ima

(utorak, 04. dec 2018, 00:17) - anonymous [neregistrovani]

@Српска срамота

Не мора да значи да те коментаре пишу Срби. Не заборавите да у окружењу имамо много народа који немају своју историју, па из љубоморе према српској историји пишу све најгоре о Србији. Пустите их нека нас мрзе, тако говоре о себи највише. Убеђен сам да нема Србина који није поносан на краља Петра првог ослободиоца који је вероватно најзначајнија српска фигура у нашој славној историји, поред цара Лазара и Светог Саве.

(ponedeljak, 03. dec 2018, 14:55) - anonymous [neregistrovani]

Mislim

"Diskutabilnost i glorifikacija jednog kralja..." Kad god poigram partiju shaha, ja sam se borio za kralja, i ako bi dobio mat, ja bi kralja izgubio i onda nastaje "diskutabilno" vreme kad sam razmishljao o svom kralju i svojoj vojsci koju bi izgubio. I komunisti koji su igrali shah, imali su svog kralja i borili se za njegov opstanak. Radujem se ovom filmu, radujem se svima koji su doneli odluku da "ucestvuju" u Prvom svetskom ratu u bilo kojoj ulozi. Radujem se Milovanu Vitezovicu koji nam je darovao ovaj momenat osvezenja u nasoj zaboravljavajucoj istoriji. Nije to "glorifikacija" jedne licnosti, nego je to prikaz nasih stvarnih istoriskih muka, jedne epohe u kojoj je stradao celokupan Srpski narod, i Kralj sa narodom, i narod sa Kraljem sa ciljem da nashi narashtaji ne zaborave ko su i sta su i da bolje cene i respektuju i sebe i svoju istoriju. "Diskutabilno" je to sto se uporedjuje Kralj Petar Prvi sa Patrijarhom Pavlom jer obojica u mojim ocima su bili sveti ljudi sa razlicitim ulogama u razlicitom vremenu. Jos jednom hvala svim ucesnicima u ovom filmu, jedva cekam da ga vidim. I hvala svim "diskutantima" nezaboravljajuci i RTS koji nam ustupa prostor.

(ponedeljak, 03. dec 2018, 14:20) - anonymous [neregistrovani]

@Diskutabilna glorifikacija jedne istorijske ličnosti

Izgleda da ste malo pobrkali kraljeve.

(ponedeljak, 03. dec 2018, 13:52) - глас разума [neregistrovani]

Српска срамота

Наша је велика срамота да и код најсветлије историјске чињенице, увек имамо људе који су спремни да све опогане неким недостојним коментарима сумње у све и свакога и очите нетрпељивости према сопственом роду и сопственој земљи... и зато годину за годину, сукоб за сукобом улазимо у стално исте замке и клопке, очито неспремни да у целини као народ научимо да поштујемо оне претке који учинише и достигнуше она највећа и најсветија дела... Не, ми ћемо и њих по старом добром обичају да провучемо кроз српско блато и каљугу. Мука ми је више од таквих душебрижних сународника и питам се шта још чекају, што већ нису одеселили на неко за њих боље место... А одаћу и малу тајну, давно би они одселили, него нигде нема толике хладовине као у својој Србији! Па научите једном и то да поштујете, молим вас!

(ponedeljak, 03. dec 2018, 13:10) - SiouxAttack [neregistrovani]

za sada bez dobrog naslova

Neverovatno.....jedan komentar ali dovoljno dobar i glup u isto vreme, Mi smo zaista prvaci sveta u mrzni samih sebe i svega dobrog u nasem narodu, I uopste nisam iznenadjen da i taj jedan komentar bude negativan, To je tako SRPSKI !!! lepo je rekao Milos Crnjanski, nigde se u svetu ne govori tako ruzno i sa nipodastavanjem o Srbiji kao u Srbiji samoj...jos smo mi i dobri, kakvi smo

(ponedeljak, 03. dec 2018, 13:07) - anonymous [neregistrovani]

Diskutabilna glorifikacija jedne istorijske ličnosti

Da li je jedan Kralj koji je napustio i zemlju i narod da bi se spasao od eventualnog zarobljavanja vredan takve glorifikacije i nedavno otkrivenog veličanstvenog spomenika u Novom Sadu, naspram takođe više nego skromnog spomenika blagopočivšem Patrijarhu Pavlu, koji je doslovce svo vreme svog života i prvog duhovnog vođe, neprestano i odistinski bio uz svoj narod.

(ponedeljak, 03. dec 2018, 12:21) - Veljko Živković [neregistrovani]

Veljonius992

Милован Витезовић је 1994. године издао и написао роман. Витезовићев роман је и објављен на осам језика-италијанском, енглеском, грчком, руском, француском, румунском, шведском и есперату.
Улогe ће тумачити: Лазар Ристовски као Краљ Петар I Карађорђевић, Даница Ристовски као Макрена Спасојевић, Радован Вујовић као Живота Радојчић, Александар Вучковић као Краљ Александар I Карађорђевић, Милан Колак као Маринко Спасојевић, Иван Вујић као Момчило Гаврић, Марко Тодоровић као Принц Ђорђе Карађорђевић, Миона Марковић као Принцеза Јелена Карађорђевић, Марко Баћовић као Никола Пашић, Танасије Узуновић као Војвода Радомир Путник, Бранко Јеринић као Војвода Степа Степановић, Светозар Цветковић као Војвода Живојин Мишић, Небојша Кундачина као Војвода Петар Бојовић, Љубиша Савановић као Пуковник Драгутин Димитријевић Апис, Радоје Чупић као Генерал Павле Јуришић Штурм, Иван Исаиловић као Мајор/Војвода Војислав Танкосић, Драган Марјановић као Пуковник Миливоје Стојановић Брка, Небојша Вранић као Доктор Светислав Симоновић, Иван Марковић као Здравко Вуловић, посилни Краља Петра I Карађорђевића и многи други.
Прича о Краљу Петру I Карађорђевићу и Макрени Спасојевић која је тражила свог сина јединца Маринка у Албанији. Макрена је замолила краља да пронађе њеног сина Маринка да му преда вунене чарапе, које му је мајка исплела.
Милован Витезовић је по овом роману, проширујући га, исписао сценарио за филм и серију од 10. епизода.
РТС ће 2019. године емитовати серију о Краљу Петру I Карађорђевићу са Лазаром Ристовским.
Пројекат филма и серије “Краљ Петар I" је заснован на мотивима романа Милована Витезовића “Чарапе Краља Петра" у продукцији Зилион Филм Лазара Ристовског и у режији Петра Ристовског биће премијерно приказан 5. децембра.
Свака част! Нека ти је са срећом Царе Лазо легендо!
Ја једва чекам да погледам филм о Краљу Петру I Карађорђевићу у биоскоп Крушевац.
У филму, поред лика Краља Петра I Карађорђевића и његових синова Краља Александра I Карађорђевића и Принца Ђорђа Карађорђевића које ће тумачити Лазар Ристовски, Александар Вучковић, Марко Тодоровић, појављују се Никола Пашић кога ће тумачити Марко Баћовић, Војвода Радомир Путник кога ће тумачити Танасије Узуновић, Војвода Степа Степановић кога ће тумачити Бранко Јеринић, Војвода Живојин Мишић кога ће тумачити Светозар Цветковић, Војвода Петар Бојовић кога ће тумачити Небојша Кундачина, Генерал Павле Јуришић Штрум кога ће тумачити Радоје Чупић, Пуковник Драгутин Димитријевић Апис кога ће тумачити Љубиша Савановић, Мајор/ Војвода Војислав Танкосић кога ће тумачити Иван Исаиловић, Пуковник Миливоје Стојановић Брка кога ће тумачити Драган Марјановић и Момчило Гаврић кога ће тумачити Иван Вујић. Они су највећи српски јунаци и српски родољуби који су се борили и дали живот за слободу отаџбине Србије у Првом светском рату.
Нека им је вечна слава и хвала!
Живео краљ! Живела православна краљевина Србија!

(ponedeljak, 03. dec 2018, 12:13) - anonymous [neregistrovani]

Zašto Albanska golgota kad se moglo ostati u Crnoj Gori

Sukob vojnog vrha i kralja Petra i regenta Aleksandra je bio očit i neposredno pred napuštanje Srbije, naime Vlada je stigla u Prizren i tokom novembra 1915 bila odlučna da se beži preko Albanije dok su sve tri srpske armije stigle u Peć u nameri da se ide u kontra udar, što je zagovarao vojvoda Mišić ili da se nastavi borba na teritoriji Crne Gore, koja je zbog konfiguracije terena bia idealna za odbranu a vojska Crne Gore je još u junu 1915 oslobodila Skadar. Vlada je krenula iz Prizrena put Albanije 24 novembra 1915 a poslednji sastanak na kome je vojska odlučivala o Mišićevom predlogu kontraudara je bio 1 decembra 1915, jer je prvi predlog o kontraudaru odbijen od strane Nikole Pašića koji je hteo da izbegne svaku mogućnost da kralj Petar bude zarobljen, i pošto je kralj Petar već napustio Srbiju, Živojin Mišić ponovo predlaže kontra udar i opet je odbijen i potom su dva generala Crnogorca napustila Vojsku ne želeći da idu u Albaniju. Povlačenje srpske vojske se odvijalo preko Crne Gore putem Peć, Andrijevica, Podgorica i Skadar i bilo je obezbeđivano od strane vojske Crne Gore koja je sprečavala veliku Austrougarsku ofanzivu od Pljevalja sa namerom da se zarobi srpska vojska koja je 5 januara 1916 definitivno napustila Crnu Gora a u koju se iz Srbije slila silna Austrugraska vojska, oko 150 000 i u toj situaciji je Crna Gora potpisala kapitulaciju 16 januara 1916, ako ćemo pravo zboriti, posle kapitulacije Srbije, jer se napuštanje zemlje ne može drugačiji tumačiti.

(ponedeljak, 03. dec 2018, 12:09) - anonymous [neregistrovani]

Filmska imaginacija

Još jedna filmska manipulacija sa elementarnim činjenicama jer činjenice kažu da je na putu Albanske golgote što direktno što posle dolaka na Krf nastradalo 70 000 vojnika a jedan starac smrznute brade, stigao peške i ostao živ, ma kako da ne.