Karanović: Hteo sam da napravim drugačiji film o selu

Snimljen po istoimenoj knjizi Dragoslava Mihailovića, film je ostao zapamćen po interpretaciji Mirjane Karanović, kojoj je uloga Petrije bila debitantska.

Prikaz posleratnog perioda u malom rudarskom mestu u Srbiji verodostojno su predstavili velikani srpske filmske scene među kojim su Pavle Vuisić, Branko Cvejić, Marko Nikolić, Radmila Živković, Dragan Maksimović, Miloš Žutić, Olivera Marković, Ljiljana Krstić, Veljko Mandić...

Priča o teškom životu, ali i nesalomivom duhu Petrije ispraćena je muzikom poznatog filmskog kompozitora Zorana Simjanovića.

Srđan Karanović kaže za Tanjug da je bio potpuno potresen kada je pročitao knjigu Dragoslava Mihailovića Petrijin venac.

„Verovao sam da od tog štiva mogu da napravim sjajnu televizijsku seriju. Ponudio sam takvu seriju tadašnjoj Televiziji Beograd jer mi je tražila nešto novo nakon velikog uspeha TV formata Grlom u jagode, koji je kod publike imao veliki uspeh. Moj predlog se dopao urednicima televizije. Od Dragoslava Mihailovića su otkupljena prava i dugo sam pisao scenario za seriju u trajanju od 10 epizoda. Kazali su da im je to mnogo, pa sam skraćivao na šest epizoda, pa na četiri, pa sam onda onda odlučio da napravim film. Otišao sam u 'Centar film', oni su napravili koprodukciju sa Televizijom Beograd i tako je nastao Petrijin Venac“, priseća se Karanović.

Slavni reditelj je dodao je uvek želeo da snimi nešto novo i nešto što „ne zna“.

„Želeo sam da se namučim i iscedim iz sebe nešto što je na svoj način autentično i drugačije. Filmovi su u stvari neka vrsta igra, a u svakoj igri postoje različita pravila. Koristio sam različita pravila u snimanju različitih filmova“, rekao je Karanović.

Prema njegovim rečima, kada je snimao Petrijin venac želeo je da napravi drugačiji film od dotadašnjih ostvarenja koja su nastajala na temu seljačkog života u Jugoslaviji.

„Imao sam ideju, da to malo umijem, da osvetlim... Zvao sam legendarnog snimatelja Tomislava Pintera i rekao mu da bih voleo da sve izgleda kao kada bi Viskonti došao na srpsko selo i snimio film. Onda smo zajedno došli do nekih rešenja. Odnosa crnih i belih boja. Suptilno smo stilizovali film tako da ta stilizacija ne bode oči. Tako je seoski i rudarski film bio drugačiji od svega što je na tu temu snimano u Jugoslaviji“, naveo je Karanović.

Kaže za sebe da je bio gradsko dete koje je odraslo u Beogradu i kasnije se smucalo po svetskim metropolama...

„Urbana psihologija mi je bila bliža od života na selu. Sa druge strane kako se snimaju filmovi o Luju 14. ili naučno-fantastični spektakli? Pa jednostavno. Bavite se velikim istraživanjem, što sam ja i učinio. Moj otac je bio etnolog po obrazovanju i u kući sam imao prilike da učim o folkloru. Pozvao sam etnologa Ranka Barišića koji je tada radio u Etnografskom muzeju u Beogradu i postavio mu milion pitanja. Svojim znanjem i istraživanjem sam inficirao i ostale članove filmske ekipe i tako je nastao Petrijin Venac“, objasnio je Karanović.

Projekat „Vip kinoteka“ ima za cilj da sačuva i zaštiti ostvarenja koja su obeležila srpsku kinematografiju, a proglašena su za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja.

Ovim projektom, koji se sprovodi u saradnji Jugoslovenske kinoteke i kompanije „Vip mobajl“ i koji trenutno obuhvata 10 filmskih ostvarenja, započet je dugo očekivani proces digitalne restauracije srpskog filmskog nasleđa.

Film Petrijin venac će u narednom periodu krenuti put Srbije i biće prikazan u više od 10 gradova.