Počinje 9. „Bosifest“

Direktor „Bosifesta“ Darko Ivić kaže da su se ovoga puta odlučili za „manji broj filmova za više publike“, te da očekuju goste iz Velike Britanije, Francuske, Gruzije, Grčke, Nemačke, koji će u okviru radionice Uticaj filma na kreiranje stavova prema osobama sa invaliditetom govoriti o svojim filmovima i odnosu prema osobama sa invaliditetom u svojim zemljama.

Na programu će se naći čileanski dokumentarac Poslednja godina o grupi gluvih prijatelja, koji su deo istog razreda još od kada im je bilo dve godine, zatim Desna strana violončela o mladom poljskom čelisti Dominiku Polonskom kome je tumor na mozgu promenio život, gruzijsko ostvarenje Prozirni svet u kojem otac krivi sebe za sinovljev autizam.

Publika će moći da pogleda i rusko ostvarenje Slepi bioskop o neobičnoj posadi broda sastavljenoj od ljudi sa oštećenim vidom i onih koji vide dobro, italijanski dokumentarac Oseti vetar o Martini Caironi, koja osam godina nakon gubitka dela leve noge u saobraćajnoj nesreći postaje vrhunska atletičarka, ali i da kroz film Prkosni životi saznaju kako je pokret za prava osoba sa invaliditetom u SAD, Velikoj Britaniji i Australiji promenio svet u kojem živimo.

„I ove godine imamo sjajne filmove, odlične životne priče, a veoma mi je drago što su se srednjoškolci i studenti, koji su bili prethodne dve godine na festivalu, sami javili da hoće da pogledaju filmove i što kažu da imaju potpuno drugačiju sliku o osobama sa invaliditetom, što i jeste cilj festivala“, rekao je Ivić u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, ako jedan posto tih mladih ljudi, koji će sutra biti ministri kulture, advokati, prosvetni radnici, drugačije gledaju ne samo na osobe sa invaliditetom, nego i na različitosti, onda „Bosifest“ ima smisla.

Gran-pri za najbolji film, nagrade za najbolju režiju, najbolji scenario i specijalne nagrade dodeliće žiri koji čine reditelj Goran Marković, glumac Dragan Petrović Pele i glumica Jovana Stojiljković.

Marković je primetio dostojanstvo sa kojim autori pristupaju temi uz „pravi umetnički napor da se gledalištu prenese istina o jednom nepoznatom svetu o kome najčešće imamo predrasude“.

Ivić kaže da odnos prema osobama sa invaliditetom nigde nije sjajan, ali je bolji nego u Srbiji: „U Engleskoj se, recimo, više vodi računa o osobama sa invaliditetom, starima i drugim grupama, nego u Srbiji. Tamo ljudi sa autizmom rade po poštama. U Srbiji ne postoji dovoljna zainteresovanost i svako gleda svoja posla“.

„Bosifest“, naglašava Ivić, pre svega promoviše vrednosti različitosti i edukuje mlade ljude, te služi kao spona između organizacija, pojedinaca i filmskih autora.

Ivić je ponosan što je „Bosifest“ doprineo da se naprave rampe u pojedinim kulturnim centrima kako bi oni bili dostupni osobama sa invaliditetom, čime su prevaziđene fizičke barijere, ali mnogo je bitnije, naglašava, što su uspeli da „razbiju mentalne barijere“.

„U poslednje tri godine vidi se da mladi drugačije gledaju na osobe sa invaliditetom“, primetio je Ivić.

Za sledeće 10. izdanje Ivić kaže da planiraju kongres na koji će pozvati autore nagrađenih filmova, predstavnike organizacija koje se bave osobama sa invaliditetom i same osobe sa invaliditetom.

„Pričali smo sa partnerima iz Turske, Španije, Rusije, Francuske koji bi prikazali kako se u njihovim zemljama edukuju mladi i ideja je da se malo umrežimo i možda da na svim festivalima prikažemo nagrađene filmove“, zaključio je Ivić.