Aleksander Pejn: Studiji snimaju samo velike i glupe filmove

Ikona nezavisnog filma, autor Stranputica, Nebraske, Potomaka i Sve o Šmitu biće prisutan sutra na svečanom otvaranju festivala, a dva dana kasnije primiće nagradu „Indi ajkon nagradu“ za životno delo i razgovarati s beogradskom publikom o svom putu od nezavisnog filma do Oskara, nakon čega će uslediti projekcija njegovog filma Smanjivanje (Downsizing).

U susret svojoj prvoj poseti Beogradu, kaže da se raduje susretu s ljubiteljima filma i da je počastvovan pozivom.

O odnosu (konfliktu) američkog nezavisnog filma i Holivuda, u razgovoru s rediteljima Hristinom Hadžiharalambus i Radoslavom Pavkovićem, primećuje da nije lako o tome govoriti i da bi se morali jasno definisati pojmove „konflikt“, „nezavisnost“, čak i „realnost“.

„U mom slučaju, smatraju me za režisera nezavisnih američkih filmova, ali sve moje filmove finansirali su studiji. S druge strane, možete pronaći 'stvarno' nezavisne američke filmove malih budžeta, čija je jedina poruka: 'Molim vas, angažujte me da napravim veliki film'. Očigledno je danas glavni konflikt u tome što holivudski studiji finansiraju samo velike, često glupe i nasilne filmove, na štetu edukativnijih, zrelijih filmova. To je sramota i zbog toga naša kultura trpi“, ocenio je Pejn.

Zapaža i da samo nekolicina filmadžija snima komedije, a još manji broj njih vidi komediju kao ozbiljnu filmsku formu, za njega „najozbiljniju filmsku formu, pogodnu za bavljenje teškim i mračnim temama“.

„Komedija, ironija, satira, koju god reč želite da upotrebite, stvaraju odličan efekat koji dozvoljava ljudima da teške teme sagledaju sa određene distance i tako im pristupe nepristrasnije. Kao što je Oskar Vajld umeo da kaže: 'Kada govorite ljudima istinu, morate ih u isto vreme i nasmejati. U suprotnom, ubiće vas'“, naglasio je oskarovac.

Ne može, dodaje, da ponudi savet kako stvarati komedije, „socijalne komedije“.

„Moraju prirodno izaći iz vas. Ali svakako možete dobiti inspiraciju gledajući Čaplinovog Velikog diktatora, Biti ili ne biti, filmove Miloša Formana ili veliki broj italijanskih komedija iz pedesetih i šezdesetih godina“, rekao je Pejn.

Kada je reč o uticaju evropske kinematografije, prvo mu padaju na pamet Italija i Španija.

„Italijanska kinematografija u periodu od 40-ih do 70-ih godina nudi beskonačnu zalihu divnih i inspirišućih, ljudskih filmova. Što se tiče Španije, uživam u dramatičnom i grotesknom – Viridijana je jedan od mojih omiljenih filmova za sva vremena. Naravno da je to Bunjuel, jedinstveni filmski genije, ali obožavam i druge španske reditelje. Pogledao sam i dosta francuskih filmova, ali mi se ne dopadaju kao ostali. Takođe bih izdvojio češku kinematografiju 60-ih godina. Nisam ih pogledao onoliko koliko bih želeo, ali poezija i humor su odlika mnogih od tih filmova“, rekao je Pejn.

Sebe, kaže, uvek optužuje da snima satire koje nisu dovoljno britke i da njegovom radu škodi to što je previše lepo vaspitan.

„Na Citizen Ruth je jako uticao film Bilija Vajldera Ace in The Hole iz 1951, ali mislim da mu nedostaju zubi tog malog remek-dela. Election je film za koji sam mislio da ima originalan pristup, ali ne toliko u sadržaju, već u formi: višestruko preklapanje glasova. Drago mi je jer ljudi misle da je to satira, ali sam tada samo mislio da pravim komediju“, objasnio je američki reditelj.

Naglašava da nije bitno odakle ideja za film dolazi – iz knjige, iz drugog scenarija ili iz sopstvenog scenarija, jer „svi filmovi prolaze kroz utrobu reditelja, tako da oslikavaju jedino njega ili nju“.

U susret projekciji filma Smanjivanje, na pitanje da li bi se smanjio ako bi bilo moguće spasiti planetu, Pejn je kratko odgovorio: „Nema spasa planeti“.