Počela da radi Mreža festivala evropskog filma

Mrežu čine "Crossong Europe Film Festival" iz Linca (Austrija), "Festival cinema europio Leche" (Italija), Filmski festival u Kotbusu (Nemačka), „Le Ark“ evropski filmski festival (Francuska), „Skanorama“ filmski festival iz Viljnusa (Litvanija), Evropski filmski festival u Sevilji (Španija) i Festival evropskog filma (FEF) Palić.

Ciljevi Mreže su saradnja, razmena informacija, iskustava i programa radi boljeg plasmana evropskog filma, kako su istakli izvršni producent Palićkog festivala Ilija Tatić, Jolanta Guzaite Kvintus (Viljnus), Darija Janke (Kotbus), Sabina Gebectrojter (Linc) i Marion Veber (Sevilja).

Tatić je rekao Tanjugu da mesecima održavaju neformalne kontakte sa festivalima iz cele Evrope, ali da je došlo do potrebe da se ta vrsta saradnje konkretizuje.

„Prvi put smo se, na našu inicijativu, malo formalnije okupili ove godine u Berlinu i razgovarali o tome šta je naš interes i šta možemo da uradimo u narednom periodu i zamislili smo da krenemo u operativniju fazu okupljanja mreže. Tada smo dogovorili da na Paliću održimo prvi formalan sastanak“, rekao je Tatić.

Prema njegovim rečima, mreža predstavlja priliku da evropski festivali, koji su manje-više slične veličine, sličnog profila, da otvore prostor za razmenu sadržaja, programa, za edukativne aktivnosti i da kroz umrežavanje obogate svoje programe i obezbede što kvalitetnije sadržaje.

Prema podacima koje je iznela Sabina Gebectrojter, svake godine u Evropi se snimi oko 1.200 dugometražnih igranih filmova, a najveći broj njih nikada ne uđe u bioskope.

„Na festivalu u Lincu učestvuje oko 180 filmova godišnje, a samo pet procenata kasnije dobije distribuciju. Mi iz ove mreže želimo da damo publici priliku da vidi raznolikost i bogatstvo evropske produkcije. Želimo da delimo iskustva na različitim nivoima“, rekla je Gebectrojterova na konferenciji za novinare.

Jolanta Guzaite Kvintus izjavila je da su realni u pogledu situacije u kojoj se nalazi evropski film.

„S jedne strane postoji komercijalni pritisak koji otežava plasman evropskim i arthaus filmovima. Sa druge strane su navike publike koja sve više gleda filmove onlajn, a ne u bioskopu. Zato moramo ujediniti naše napore“, istakla je Kvintusova, dodajući da za „Skanoramu“ početak pre 15 godina nije bio lak, ali da su vremenom uspeli da privuku publiku.

Tatić kaže da žele da filmovima i autorima koji nisu u fokusu distributerskih kuća i velikih bioskopa pruže priliku da cirkulišu više.

„Želimo da ponudimo filmove iz našeg regiona, da dobiju prostora tamo“, naveo je Tatić, dodavši da imaju potrebu da brendiraju svoje festivale, učine ih vidljivijim, apliciraju za sredstva kod velikih fondova.

Izvršni producent Palićkog festivala skreće pažnju na to da se većina festivala suočava sa finansijskim problemima, sa problemom kontakta sa filmskim centrima, distributerima, sa problemom arhivskih filmova koji se nalaze po raznoraznim arhivima i kinotekama.

Na sastanku je, prema Tatićevim rečima, konstantovan problem razvoja publike.

„Publika je ista grupa ljudi i kod nas i u Sevilji i u Lincu. Razlikuje se samo po veličini prostora i grada, pa Sevilja može recimo da privuče veliki broj dece za program koji je namenjen isključivo dečjem filmu, što mi nemamo već nekoliko godina. Naša publika stari“, objasnio je Tatić.

Prema njegovim rečima, zajedničku bazu filmova pune i selektori programa festivala i gledaju koja ostvarenja su ostala van radara i koje autore bi mogli da pozovu da budu gosti.

U planu su i razvijanje platforme za mlade talente, pokretanje inicijativa u oblasti edukacije, kao i animacija nove, mlade publike.

„Moramo da radimo na edukaciji i da promislimo šta bi bilo najefikasnije, da li da se prvo posvetimo edukaciji profesionalaca ili publike. I jedno i drugo je potrebno. Ideja je da imamo jedan celogodišnji ciklus, kao svojevrstan karavan“, najavio je Tatić.