Simjanović: Nema više „Živaga“ i velikih muzičkih tema

„Ne mogu svi sve da rade. Zato sam ja postao poznati kompozitor, jer je cela ta generacija reditelja, koja je došla iz Češke, i posle ovi naši beogradski đaci, muziku su tretirali vrlo ozbiljno. Kada me recimo Goran Marković ili Srđan Karanović pozovu i kažu da imaju ideju za film, mi već počnemo da pričamo o muzici i onda se ta muzika ubacuje u celu priču i postaje kontrapunkt svega toga i to sve funkcioniše dobro“, rekao je Simjanović u intervjuu Tanjugu.

Dodaje i da kad se završi film i „počneš da tražiš muziku ili uzmeš neku već gotovu, jeftinu, onda to ne ispadne dobro“.

„Nije lud da proda producentu neku fantastičnu temu i da on uzme sve pare, pa se dešava da muziku piše kompozitor, a za uvod uzmu neki hit, već gotov ili specijalno napisan, pa ga koriste i za trejler i često te teme nemaju veze sa filmom već se uzimaju zato što su popularne. Nema više Živaga i velikih tema koje su postale hitovi“, primetio je Simjanović.

U Srbiji, kaže, problem je novac pa se ne uzimaju pravi ljudi nego oni koji hoće da rade besplatno.

„Jedan mladi kompozitor mi se čak požalio: 'Hteo sam da im radim džabe, ali su mi onda tražili da im platim i studio. E, onda sam odbio'“, ispričao je Simjanović.

Među svojim kolegama ne vidi one koji žive za film, kao što je on.

„Meni je filmska muzika bila osnovna preokupacija. Ja sam to tretirao kao nešto što je strašno važno. Smatrao sam da moja muzika mora prvo da deluje u filmu, a onda da izlazi iz filma i bude hit. Neki, ja ih zovem gostujući kompozitori, bili su zvezde i pravili su muziku koja se uklapala u film i postojala tako popularna i popularisala film, ali to nije filmska muzika“, naglasio je Simjanović.

Skreće pažnju na Aleksandru Kovač, koja pravi dobru muziku, ali zbog gore pomenutih razloga, ostaje u serijama.

„Muziku ne pravi samo kompozitor. Kompozitor mora da bude fantastičan dramaturg, da shvati šta reditelj hoće i da mu pomogne da realizuje tu svoju ideju. Što je bolji reditelj, bolja je muzika, jer zajednički gradimo kolač koji onda dajemo gledaocima“, objašnjava Simjanović, autor muzike u ostvarenjima Specijalno vaspitanje, Petrijin venac, Sjećaš li se Doli Bel, Majstori, majstori, Maratonci trče počasni krug, Variola vera, Balkan ekspres, Lepota poroka, Otac na službenom putu, Grlom u jagode…

Primećuje i da reditelji sa kojima je radio sve manje snimaju, jer ne dobijaju novac za svoje filmove.

„Goran Marković još se nekako i bori, Goran Paskaljević ne radi više ništa sa Srbijom. (Slobodan) Šijan je dobio neke pare, ali to je toliko smešno da ne znam da li će završiti film. Srđan Karanović je digao ruke potpuno, jer ne želi da radi u ovakvim uslovima“, konstatovao je Simjanović.

Podseća da je Luis Bunjuel snimio poslednji film sa 79 godina i to mu je bio najbolji film.

„Reditelj nije vodoinstalater koji gubi snagu pa ne može više da šrafi cevi. Veliki reditelj je čovek koji do kraja života može nešto da nam kaže i svaka država, ako je normalna, treba da finansira takve ljude koji su dokazali da mogu da naprave fantastične filmove i obrade fantastične teme, ali ne, krenulo se na to da se finansiraju filmovi mlađih autora. Nemam ništa protiv, ali ništa nismo dobili. Te velike zvezde od 40-45 godina nisu napravile nijedan veliki film“, rekao je Simjanović.

Palić vezuje za rane šezdesete kada je sa sastavom „Elipse“ učestvovao na festivalu mladih i naglašava da je Palić za njih tada bio čudo.

„Išli smo na prvi salaš i tu se služila fantastična kajsijevača stara 12 godina, koju smo prvi put probali. Imali smo ovde i menadžera, pa kada smo dolazili, spremi nam subotičke kobasice i specijalnu riblju čorbu. Kada se izađe sa Palića bila je kafana sa najboljom ribljom čorbom“, seća se Simjanović i dodaje da je rado prihvatio da pomogne Radoslavu Zelenoviću kada je odlučio da osnuje filmski festival.

Na pitanje o novim projektima, Simjanović kaže da je „završio crtani film za Bugare i nekoliko slovenačkih filmića“ i da bi trebalo u Sloveniji da radi još jedan film i seriju.

„Ovde nema posla, tj. neće da rade onako kako ja hoću, a onda ja neću da radim. Film mora da ima para, ne zbog honorara, nego da se to ljudski uradi. Ako treba simfonijski orkestar, onda simfonijski orekstar. Ako treba samo gitara, onda samo gitara, ali da se zna šta je šta i da to funkcioniše“, navodi Simjanović.