Novi „Farenhajt“, zastrašujuća Bredberijeva vizija

O knjigama koje stradaju na lomači, o grotesknim vatrogascima koji pale vatru gde ne treba, o kafkijanskim dosijeima građana koji čitaju, o potpunoj dominaciji elektronskih medija, o zastrašujućem bezbrižnom društvu bliske budućnosti.

Kao i knjiga, i filmska adaptacija Farenhajt 451 snimljena u produkciji HBO-a, parabola je o totalitarnom svetu neposredne budućnosti. A to je svet opsednut slikom i televizijskim psiho-testovima.

Da li bi ljudi mogli da se prepoznaju u svetu koji stvarate u ovom filmu?

Nadam se da će ljudi prepoznati sebe i svoje društvo u filmu jer film nismo smestili u budućnost već u pomalo izmenjenu sutrašnjicu. Želeo sam da ljudi osete da je to svet u kojem živimo danas i da bi ponovo trebalo da se uplaše od Bredberijeve vizije.

Bredberi je predvideo da ljudi nisu rođeni jednaki, već da ih je izjednačila vatra što se i sada dešava, jer deluje kao da multikulturalizam ponekad briše kulture.

U ulozi kapetana vatrogasca, Majkl Šenon je još jednom pokazao da može kao malo ko da nonšalantno zaroni u tamnu stranu.

Na koji način film govori o trenutnom stanju politike u svetu, kada je reč o kulturi, medijima i obrazovanju?

Vrlo je relevantan. Nažalost, trenutno imamo posla sa mnogo dezinformacija. Mnogo ljudi želi da kontroliše stanovništvo, da ih natera da nešto misle i urade, teško je ne pomisliti da neko stalno želi da manipuliše tobom. A to se uklapa u suštinu ove priče.

Često vam reditelji daju nasilne i pomalo groteskne likove. Kako se s tim nosite?

Ne znam. Samo radim svoj posao. Svaki lik koji glumim je druga, posebna osoba. Ne gledam na to na taj način.

Šenon - zvezda Revolucionarnog puta, Noćnih zveri, Oblika vode i HBO serije Carstvo poroka - i reditelj Rahim Bahrani, osim u Farenhajtu, sarađivali su u još jednom ostvarenju o lošim sistemima. Reč je o filmu Devedeset devet domova, koji je na 44. Festu osvojio nagradu za scenario, a Šenon proglašen najboljim glumcem.