Onja Stejplton: Žene su i dalje u senci muškaraca

Stejpltonova u centar zbivanja stavlja misterioznu Luciju, koja je zbog mentalne bolesti provela 47 godina u psihijatrijskim bolnicama.

Frustrirana uobičajenim prikazom Lucije kao lude ćerke jednog genija, Stejpltonova je prikupila njene preostale radove, ponovo proučila njenu priču i zasnivajući se na Lucijinim rečima i dnevnicima, uz pomoć Hose Migel Himenesa, ponudila nov i svež pristup životu Lucije Džojs.

„Teško je doći do prave istine o Luciji Džojs, jer je tako malo informacija dostupno. Kada sam čula da je bila igračica, zainteresovala sam se za njenu priču, jer sam i sama igračica i koreograf", rekla je Stejlptonova Tanjugu, dodavši da je provela četiri godine prikupljajući dokumenta o njoj.

Stejlptonova kaže da su Lucija i njen otac imali vrlo blizak odnos, možda čak baziran na incestu.

„Ona je svakako imala izvestan uticaj na svog oca, ali ljudi to malo više romantizuju posmatrajući je kao muzu i zamišljajući kako pleše dok on piše. Dok je bila u mentalnoj instituciji u Francuskoj, bila je očigledna veza između onoga što je on pisao i pisama koje mu je slala tako da je ipak uticala na njegovo pisanje“, objasnila je rediteljka.

Stejlptonova je priznala da se u trenutku kada je počela da istražuje o Lucijinom životu, suočila sa istorijom zlostavljanja u svojoj porodici pa je osećanja koja je imala u vezi svog života povezala sa onim što je saznavala o ćerki Džejmsa Džojsa.

Uz moćnu muziku Somadrona, umetnici su spojili izuzetne plesne sekvence sa neverovatnom podvodnom kinematografijom kako bi izrazili gubitak, traumu i marginalizaciju koju je preživela Lucija Džojs.

Kroz film Stejpltonova je dala glas i život ženi kako bi doprinela tome da se ne bi ponavljale greške prošlosti, kao i da način na koji je tretirana u prošlosti više niko ne iskusi u budućnosti.

„Kao igračica dosta sam nastupala uživo, često gola, i imala sam posledica zbog toga, zbog svog pola i nastojanja da se izborim za sebe i nametnem se. Mislim da žene moraju još dosta da se bore za ravnopravnost, i u svakodnevnom životu i u umetnosti“, rekla je Stejlptonova.

„Lično bih rekla da su žene još uvek u senci muškaraca i dalje je velika neravnopravnost među polovima, ali ima mnogo novih glasova koji skreću pažnju na ono što se dešava“, dodala je.

Kaže da već godinama radi u Njujorku gde je njeno stvaralaštvo bolje primljeno zbog toga što je posvećena eksperimentisanju i golom telu.

„U Dablinu upravo zbog golog tela, koje je tamo i dalje obavijeno velom sramote, nisam mogla da se bavim onim što radim. Odnos prema ženi i telu se menja polako, ali i dalje je veliki uticaj crkve i kulture", objasnila je.

Stejpltonova već radi na novom projektu, takođe o Luciji Džojs.

„Film Medicated Milk je baziran na pismima koja je Lucija pisala u bolnici u Engleskoj od kraja pedesetih godina do 1982. kada je umrla. U sledećem ću se baviti njenim životom u bolnicama u Cirihu i Parizu kada je porodica ostavila, njenom plesnom karijerom, pa sve do smrti njenog oca“, rekla je Stejpltonova.