Lordan Zafranović: Srpski film je veoma žilav

Jedan od najznačajnih jugoslovenskih reditelja predsedavaće petočlanim žirijem koji će nagraditi najbolja ostvarenja i stvaraoce domaćeg filma na predstojećem Festu.

Zafranović kaže da Srbija ima tradiciju stvaranja ostvarenja sa dokumentarističkim okvirom koji su na uverljiv način pokazivali najbolnije i najosetljivije tačke društva.

„U Jugoslaviji je srpski film zabranjivan i cenzurisan, ali je, eto, preživeo sve. Uvek imam velika očekivanja od reditelja iz Srbije, jer na različit način govore i današnjem svetu. Siguran sam da će žiri kojim predsedavam i publika Festa imati priliku da vidi odlične filmove nastale u Srbiji“, rekao je Zafranović.

On napominje da je Fest uprkos svemu opstao kao jedan od najznačajnjih filmskih festivala u ovom delu Evrope.

„Fest je bez sumnje praznik filma. Malopre sam sreo nekoliko prijatelja koji pamte prvi Fest, ali nažalost oni me informišu ko je sve umro u međuvremenu od ljudi koji godinama na različite načine uticali na Fest. Novinarskim izveštavanjem ili pravljenjem filmova Fest je ostao mesto susreta filmskih zanesenjaka i ljudi koji veruju da će kinematografija uprkos svemu opstati“, istakao je Zafranović.

Slavni reditelj je istakao da je boravak u Beogradu iskoristio da pregovara sa RTS-om oko nastanka filma Deca Kozare.

„Scenario za taj film je napisao Arsen Diklić i ljudi u rukovodstvu RTS-a su saglasni da uđemo u realizaciju snimanja tog ostvarenja. Zločini u Drugom svetskom ratu su tema koju ja stalno provlačim kroz svoje filmove. Tako će biti i ovog puta. Videćemo kako će producenti zaokružiti celu priču, ali ja sam optimista“, objasnio je Zafranović.

Na Fest stiže nekoliko filmova iz Hrvatske.

Prema Zafranovićevim rečima, kinematografska produkcija je generalno pala svuda u svetu, jer rediteljima bioskop više nije jedino mesto gde bi voleli da im film bude prikazan.

„Promenio se pogled na film. Rediteljima su festivali u prvom planu. Samo u Hrvatskoj ima 54 festivala. Na tim ostvarenjima se prikazuju filmovi koji se izrađuju u domaćoj radinosti. U procesu nastanka filma reditelji zaposle sve svoje iz familije. Da li će taj film posle premijere na nekom festivalu biti prikazivan u bioskopu to nažalost nikome nije prioritet.“

Prema njegovim rečima, beogradski Fakultet dramskih umetnosti dao je izuzetne glumce među kojima je bio i Nebojša Glogovac.

„Glogovac jeste bio jedan od najznačajnijih glumaca jugoslovenskog prostora. Verujem da će ta fantastična beogradska škola za glumce stvoriti još jednog Nebojšu Glogovca“, rekao je Zafranović.