Ištvan Sabo: Svaka ideologija želi da menja naše živote

Sabo je na današnju konferenciju za novinare, uoči početka 46. Festa došao pravo sa aerodroma, ali je uprkos umoru i gladi, razgovarao sa novinarima o budućnosti filma i malom čoveku pod pritiskom ideologije.

Široj publici poznat po trilogiji koju čine Mefisto, Pukovnik Redl i Hanusen, autor ostvarenja Sastanak sa Venerom, Sunce, Taking Sides, Kao Julija, često se u svojim filmovima bavi odnosom pojedinca i politike, govori o istoriji iz ugla običnog čoveka.

„Živimo na istom prostoru srednje Evrope i iza nas je slična prošlost. Da li postoji i jedna porodica u srednjoj Evropi koju nisu dotakla politička i istorijska dešavanja u 20. veku? Od Prvog svetskog rata, preko fašizma, Hitlera, Drugog svetskog rata, Staljinovog vremena, svaka porodica živi pod pritiskom ideologije i svaka ideologija želi da menja naše živote“, rekao je Sabo.

Reditelj je dodao da je to iskustvo njegove babe i dede, njegovih roditelja i njegovo lično iskustvo.

„U mojoj porodici nije bilo kraljeva, premijera, gradonačelnika i zato o istoriji mogu da govorim samo iz ugla običnih ljudi“, objasnio je Sabo.

Na pitanje o ulozi kinematografije danas, kaže da je dosta razmišljao o tome.

„Ne postoji savremeni film. Postoje samo dobri i loši filmovi. Dobar film je onaj koji nam govori o onome što može biti i naše iskustvo, koji dirne ljude i to postane njihovo lično iskustvo“, smatra Sabo.

On je naglasio da dobar film mora biti i zabavan i podsetio da je Bunjuel rekao da dobar film može biti zanimljiv, fantastičan, kreativan, jedino ne može biti dosadan, a Andžej Vajda da dobar film nosi poruku.

Sabo se prisetio da kada je on počeo da uči o filmu, krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina, film je bio na vrhuncu i učio je od fantastičnih autora poput Kurosave, Bunjuela, Bergmana.

„Danas vi u svom domu imate između 60 i 80 televizijskih kanala i zašto biste po kiši ili snegu izašli i otišli u bioskop? Tu je još i internet i svaki petogodišnjak može da pritisne dugme i prođe kroz celu istoriju svetske kinematografije. Situacija zbog toga nije jednostavna“, primetio je Sabo.

On veruje da će se sa filmom desiti isto što i sa književnošću.

„Na policama imamo određen broj odabranih vrednih knjiga, dok se oko nas sve druge štampaju u stotine hiljada primeraka. Verujem da će film preživeti. Da li će on biti za 100 ljudi umesto 2.000 kao danas? Verovatno. Ne znam šta će biti sutra“, rekao je.

Sabo se nada da će njegove kolege u budućnosti stvarati divne filmove: „Nadam se da u filmskim školama imate studente koji će praviti filmove poput Čovek nije 'tica i Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT-a Dušana Makavejeva“.

Jedan od osnivača Evropske filmske akademije, 2007. je dobio nagradu „Aleksandar Lifka“ Festivala evropskog filma „Palić“, a seća se i da je 1988. boravio u Beogradu dve nedelje gde je predavao u Beogradskoj filmskoj školi pri Fakultetu dramskih umetnosti.

„Imao sam lepo iskustvo, nosim lepe emocije. Sada mogu da govorim samo i vizuelnim promenama koje sam zapazio na putu od aerodroma do Centra 'Sava'“, rekao je Sabo.

Ištvanu Sabu će nagrada „Beogradski pobednik“ biti uručena na otvaranju 46. Festa.