Sudar: Disidentstvo je potrebnije nego ikad

Takmičarski program 11. festivala na Mećavniku, ističe Sudar, odličan je i filmovi studenata i mladih autora iz čitavog sveta izuzetno su dobri u pogledu ideja i produkcije.

„Malo mi se srce cepa kada vidim da su mladi ljudi, koliko god da su pristojni i fini i često deluju povučeno, potpuno svesni da žive u svetu koji je nestabilan, koji ima mnogo problema. Ostale kolege u žiriju kažu: 'Sve je ovo divno i krasno', ali koliko njih će zapravo uspeti da ostvari karijeru u savremenim uslovima koji su sve suroviji za nove produkcije“, konstatovao je Sudar.

Prema njegovoj oceni, ima divnih filmova, pogotovo sa Bliskog istoka, u kojima čak i kada su komedije jasno se vidi da su njihovi autori svesni svih problema u svojim državama i u okruženju i šta sve njihova društva drži zatvorenim u metastazi.

„S jedne strane me to boli, ali osećam se sigurnije i samopouzdanije da vidim da mlade generacije dobro prepoznaju sve i nadam se da će oni uraditi nešto bolje nego što smo mi“, dodao je profesor londonskog univerziteta.

Sudar smatra da je odlična ideja „Kustendorfa“ da direktno spaja mlade talente sa onima koji su uzeli velikog zamaha u karijeri i da se to iskustvo direktno deli: „Svakom autoru je svaki sledeći film prvi, svaki donese nove probleme za koje niko unapred ne može da vas pripremi nego morate iznova da donosite kreativna rešenja“.

Filmski centar Srbije je krajem prošle godine, kada se navršilo 50 godina filma Skupljači perja, objavio Sudarovu knjigu Portret umetnika kao političkog disidenta: Život i delo Aleksandra Petrovića, baziranu na njegovoj doktorskoj disertaciji, a koja je prethodno izašla 2013. u Bristolu.

„Aleksandar Petrović je otvorio put autorima poput Emira Kusturice, Slobodana Šijana, put za nova promišljanja šta je naša kultura. On je prvi doneo spektakl velikog filma, a da nije partizanski“, objasnio je Sudar, naglasivši da je Petrovićevo delo nešto na šta se treba stalno osvrtati i iz čega se može mnogo naučiti.

Kada je o disidentskoj kulturi reč, Sudar ističe da je interesantno koliko je kod nas i dalje taj termin osetljiv i da je dosta kritikovan zato što je baš to izabrao.

„U knjizi se taj termin više odnosi na filmove gde se prati razvoj političke misli autora čiji se prvi film zvao Uz druga je drug, koji je slavio uvođenje samoupravljanja, a onda se vremenom menjao, učio, da bi krajem šezdesetih godina došao do filmova poput Biće skoro propast sveta koji su bili kritikovani na najvišim partijskim sastancima“, objasnio je profesor.

Sudar konstatuje da je kultura danas dosta promenjena, da je mnogo lakše govoriti o mnogim stvarima, ali je sve manje stvarno radikalnog promišljanja, koje je kao i uvek veoma potrebno.

Zbog toga smatra veoma važnom satiričnu dramu Kvadrat Šveđanina Rubena Estlunda, takođe gosta ovogodišnjeg „Kustendorfa“, koji se otvoreno suočio sa mnogim demonima.

„Disidentsvo je potrebnije nego ikad“, naglasio je Sudar.

Govoreći o kinemetografiji na prostoru bivše Jugoslavije, Sudar je podsetio da smo devedesetih godina preživeli veliku traumu i da je došlo do potpune promene produkcionih odnosa.

„Sada polako dolazi do readaptacije, do izgradnje novih produkcionih odnosa i normalno je da nisu mogli svi odmah da se snađu u tome i da je zbog toga došlo do pada produkcije. Kada imate manji broj filmova, onda kvalitet ide iza toga. Ima mnogo talenta, puno volje i nadam se da će biti sve bolje i bolje“, naveo je Sudar, dodavši da je dobro što postoje koprodukcije između bivših jugoslovenskih republika.

Pored akademske karijere i pisanja o filmu, Sudar priprema sa Nikolom Mijovićem, kolegom sa studija u Londonu, igrani film Granice kiše.

„Granice kiše vidimo kao naše ljubavno pismo prostoru sa kog smo potekli. Film govori o ljubavi i nadi, a radnja se dešava na tromeđi Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske“, rekao je Sudar dodajući da se nada da će film već sledeće godine biti u bisokopima.