Drvengrad, podsećanje na vrhunska scenografska rešenja Miljena Kreke Kljakovića

Kusturičino ostvarenje Podzemlje (1995) zahtevalo je izgradnju ulica i zgrada oštećenih tokom nemačkog bombardovanja Beograda 1941. godine, podruma u kome protagonisti čekaju kraj rata koji se odavno završio, kao i objekat koji je u filmu predstavio mrežu podzemih tunela koji se prostiru ispod čitave Evrope.

Emir Kusturica je podsetio da je film Podzemlje „rođen“ na početku građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji i da je sve poteklo od komada Duška Kovačevića i anegdoti o dvojici koji su držali ljude ispod zemlje uvereni da Drugi svetski rat još traje.

„U poeziji i prozi ponekad pronađete zlatno jaje, jer ta ideja korespondira sa mnogo metafora, između ostalog sa metaforom propagande koja je nije samo komunistička već i kapitalistička ideja koja je samo postala sofisticiranija. Sve što je došlo posle te dobre ideje je realizacija prelepe parabole i matafore ljudskog života danas“, rekao je Kusturica.

Proslavljeni reditelj je naglasio da je scenografija bila glavni element u kreiranju prostora koji će odgovarati percepciji ljudi koji treba da provedu dva-tri sata uz likove koji su duboko uvereni u ono što svi znamo da nije istinito.

„Kada se u Srbiji se obratiti velikim scenografima i kažete im šta želite da naprave i da budžet nije veliki, odmah će vam reći: 'Ja sam pogrešna osoba. Ja želim da kreiram sve.' Kod Miljena Kljakovića imate čitav niz autora čijih vizija se nije držao. On nije slušao šta mu govorite, uvek je radio šta je želeo. U tom slučaju imate dva izbora – da se svađate sa scenografom, što nije dobro jer morate da se sačuvate za glumce i scenario, ili da nađete nekog ko će platiti veliku cenu toga. Imao sam sreće da sam našao ljude koji su očajnički želeli da rade film sa mnom“, ispričao je Kusturica.

Prema njegovim rečima, proces razvoja scenografije za Podzemlje bio je težak, ali i interesantan trenutak, jer sve u šta verujete se nađe na ekranu.

„Uvek mislim kako se reditelji sete svega što mora biti u sobi u kojoj je kamera. To je nemoguće, jer je to kao pisanje knjige. Zato je Kreka doneo milion detalja i milion elemenata koji su bili povezani kamerom Vilka Filača i zahvaljujući toj koordinaciji napravili smo nešto grandizono u ovom filmu“, naglasio je proslavljeni reditelj.

Karijera bogata kreativnim rešenjima 

Kljaković je tokom 40 godina karijere stekao međunarodnu reputaciju i priznanja, zahvaljujući radu na više od 30 filmova.

Dobitnik je brojnih nagrada sa svoj rad, uključujući nagrade Francuske filmske akademije i Evropske filmske akademije za Delikatesnu radnju (1991) Marka Karoa i Žana Pjera Ženea. Scenografsko rešenje za taj film podrazumevalo je izgradnju objekta – zgrade u koju na vrhuncu filma prodire voda i ruši spratove.

Sa Kusturicom je sarađivao i na filmovima Dom za vešanje (1988) i Arizona drim (1993). Za potonji film Kljaković je napravio enterijere prodavnice kadilaka i ranča u Arizoni, kao i upečatljiv rekvizit – hibrid bicikla i leteće mašine braće Rajt.

Ovu neobičnu letelicu u filmu konstruiše glavni junak, kojeg igra Džoni Dep.

Kao scenograf radio je i na filmu Hrabri (1996), režiserskom debiju Džonija Depa, za koji je valjalo napraviti naselje okruženo pustinjom i ogromnom deponijom smeća.

Nominaciju za nagradu Emi u kategoriji najbolje scenografije dobio je za televizijski film Raspućin (1996) Ulija Edela, dok mu je izgradnja replike antičke Troje za mini seriju Jelena Trojanska (2003) donela nominaciju za Nagradu za scenografsku izuzetnost Američkog udruženja art direktora.

Za film Vrste 2 (1998) Kljaković je izradio enterijere svemirskog broda i biološke laboratorije po kojima se kreću ksenomorfne vrste iz mašte umetnika H.R. Džidžera.

Snimanje mini serije Dina (2000) iziskivalo je izradu objekata kao što su Imperijalna palata, Palata kuće Harkonen, kao i prestonicu Peščane planete – grad Arakin sa ulicama i zgradama.

Za film Tajni prolaz (2004) izgradio je repliku dela Venecije iz 16. veka na površini od 80.000 kvadratnih metara.

Pakleni red (2003) podrazumevao je repliku enterijera bazilike Svetog Petra u Rimu, uključujući Berninijev bronzani pokrov nad grobom prvog crkvenog poglavara.

Scenografija za film Madžida Madžidija Muhamed (2015) je prostorno najveći objekat koji je Kljeković do sada izgradio. Na površini od 120.000 kvadratnih metara napravio je repliku Meke iz srednjeg veka, vizantijskog manastira Bosra i više enterijera.