Estlund: Ljudi se sve više boje jedni drugih

Estlund je trijumfovao na Kanskom filmskom festivalu, kao i na dodeli nagrada EFA sa svojom sarkastičnom dramom Kvadrat, koji je otvorio i ovogodišnji „Kustendorf“.

„To je divlji film. Bavi se važnim temama, ali istovremeno nastoji da tome priđe sa divlje strane. Jeste o našem vremenu. Živimo u veoma konfuznom vremenu kada je u pitanju naš osećaj krivici. U svetu je više nego ikada konflikata i mi se osećamo nemoćnije“, primetio je Estlund u intervjuu Tanjugu.

Odgovornost za sve te konflikte je, kako kaže, svedena na nivo pojedinca.

„Postavlja se pitanje šta ćeš ti uraditi i onda obično sledi odgovor: 'Ne znam šta da uradim. Možda upravo to govori o našem vremenu'“, rekao je Estlund.

Autor ostvarenja Turista, za koji je 2014. godine dobio nagradu žirija u kanskoj selekciji „Izvestan pogled“, kaže da smo više nego ikad svesni odgovornosti koju imamo, ali da se ne snalazimo u zajedničkom radu na rešavanju problema.

On smatra da je na svakom pojedincu da pokuša da reši problem, ali na nekim stvarima moramo raditi zajedno i tu nastaje problem.

„Danas je takva situacija da ako imate neki problem koji treba rešiti, morate da osmislite PR kampanju od toga kako bi privukli ljude i ako ta kampanja nije dobra, niko se neće uključiti. Takmičenje između siromašnih i na primer autističnih osoba u skretanju pažnje na svoje probleme dobija na značaju tek u nekoj marketinškoj kampanji, što je opasno“, upozorio je Estlund.

Na pitanje da li je Kvadrat kao mesto poverenja i jednakih prava i obaveza za sve moguć u realnom svetu, kaže da definitivno jeste.

„Ako pogledate Švedsku šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, imali smo jaku demokratsku vladu i mislim da je to izgradilo društvo unutar koga je postojalo poverenje između pojedinaca. I dalje imamo dosta poverenja jedni u druge, ali se to dosta promenilo od 2005. i to treba uzeti ozbiljno jer posledice mogu biti katastrofalne“, rekao je reditelj.

Estlund je ispričao da su u Švedskoj šezdesetih godina preko noći promenili pravilo i počeli da voze desnom umesto levom stranom.

„To je urađeno za jednu noć i tog prvog vikenda je bilo manje nesreća nego u nedeljama koje su usledile. Kada pogledate, to je neverovatno. Znači mi možemo da uspostavimo i prihvatimo jedan takav društveni dogovor i saobraćajna pravila mogu da se uporede sa poverenjem i odgovornošću“, primetio je švedski autor.

„To je i ideja kvadrata u mom filmu da napravimo nekoliko linija na ulici i da uspostavimo dogovor da ako neko stoji unutar tog kvadrata, moja je obaveza da pomognem toj osobi. To svakako zahteva mnogo rada, ali je moguće“, dodao je Estlund.

Reditelj smatra da su ljudi u Švedskoj danas izgubili poverenje koje su nekad imali u zajedničke projekte, u društvo.

„Tako je 2008. stvoreno prvo ograđeno društvo. Oko nekoliko kuća je podignuta ograda i to je agresivan način da se kaže: Ovo je granica naše odgovornosti, preuzimamo odgovornost za sve unutar ograde, a sve izvan doživljavamo kao pretnju. To zapravo skreće pažnju na ono što se dešava izvan ograđenog prostora, na koji način ga posmatramo, da li je taj prostor odgovornost građana Švedske ili države. Sve to je konfuzno kada je u pitanju naša uloga kao ljudskih bića“, primetio je Estlund.

Na pitanje da li lično veruje drugima, kaže da zavisi od situcije do situacije, ali uglavnom ima poverenja u druge ljude.

„Nisam verovao pilotu kada je trebalo da letim iz Geteborga za Beograd. Možda ne verujem srpskom pilotu, ali to je stvar predrasuda. Sada se to promenilo“, dodao je uz osmeh.

Estlund je na otvaranju „Kustendorfa“ nasmejao posetioce ispričavši kako se uplašio letenja kroz snežnu oluju u malom avionu koji je Emir Kusturica poslao po njega i rekao da su mu dešavanja tog dana pružila odličan materijal za novi film koji će se zvati Slavni događaji i trenutak pre toga.

Švedski reditelj je primetio i rast paranoje u društvu, da se ljudi boje iako nemaju razloga za to.

„Ako pogledamo, stopa kriminala u Švedskoj je opala, a ljudi se sve više boje jedni drugih. To je čudno. Mislim da to ima veze sa kapitalističkom ekonomijom. Ako si uplašeni konzument, onda si mnogo efikasniji konzument nego ako se ne bojiš“, rekao je on.

Estlund ističe da se to može posmatrati na različitim nivoima.

„Recimo ako pogledamo odevanje, konstantno se trudimo da se uklopimo. I ako nemamo samopouzdanje, osećamo strah i više trošimo. Važno je da svoje ponašanje stavimo u kontekst ekonomije i moramo biti toga svesni. U suprotnom ćemo biti potpuno izgubljeni“, dodao je on.

U svom novom filmu Triangle of Sadness Estlund se posvetio modnoj industriji.

„Moja žena je modni fotograf i ispričala mi je mnogo priča o modnoj industriji. Naziv filma potiče od naziva bora između obrva koje se stvaraju kada čovek ima previše briga u životu. Ali ne brinite, mogu da se srede botoksom. Triangle of Sadness je satiričan pristup industriji lepote“, objasnio je reditelj.

Skreće pažnju na činjenicu da lepota omogućava brzo uzdizanje na društvenoj lestvici.

„Ako si rođen veoma lep, možeš to da iskorištiš i transformišeš u svoju ekonomsku dobit. Biti model je samo jedan od načina. Ovaj film zapravo govori o muškom modelu koji počinje da ćelavi što je strašno za njegovu karijeru i ženskom modelu koja je lezbijka i odbija zahteve bogatih muškaraca“, ispričao je Estlund.

Kusturica je prethodnog dana pohvalio Estlundovo ostvarenje Kvadrat primetivši da od kada je on dobio Zlatnu palmu nije bilo filma koji je tako uspešno kreirao sarkastičnu, duhovitu, ironijsku distancu.

„Sarkazam i ironija su način da se ukaže na određene teme i da o njima počnemo da razmišljamo na drugačiji način. Ne prihvatam postojeći opis sveta i tražim drugi način i to može da se istakne kroz humor“, rekao je Estlund.