„Kustendorf“, Paolu Sorentinu uručeno Drvo života

Kusturica je istakao da je Sorentino trenutno najbolji reditelj u svetu zato što je razvio svoju poetiku i jezik iz dva najznačajnija pravca evropskog filma.

„To je na neki način nastavak italijanskog neorealizma, a vizuelno mislim da je takođe jednom nogom u poetskom francuskom realizmu. Ono što treba da se naglasi jeste da je Paolo Sorentino i pisac i prevodi reči preko muzike na film“, naglasio je Kusturica, dodavši da svaki čovek koji može da napiše dobru rečenicu, može i da snimi dobru sekvencu.

Osnivač „Kustendorfa“ istakao je da se trenutno prevodi na srpski jezik Sorentinova nova knjiga autobiografskog karaktera iz koje je citirao deo.

„Neumorni pokrovitelj samoga sebe i čovek uznemirujuće banalnosti, preimućstvo koje je u stanju da izmrcvari i najspremnija ljudska bića, kao i mnoge druge banalne osobe, brka Pantonijevu sa Lolobriđidom i večno je uveren da kazuje jedinstvene pametne stvari. Amaterski reditelj kontroverznih filmčića. Što se tiče njegovih klevetnika i podržavalaca, ima sasvim jasno mišljenje. Prvi su obuzeti teškim problemima seksulanog reda, a drugi psihološke prirode. I na kraju neprestano ožalošćen, iskompleksiran, tužan, plačan, sklon da glumi žrtvu, egzotičan, na prvi znak povišene temperature, sa sigurnošću tvrdi da počinje smak sveta“, rekao je Kusturica.

Sorentino je zahvalio na nagradi za koju je naveo da je njegova prva nagrada za karijeru, iako mu je tek 47 godina. Italijanski reditelj kaže da se nada da će dobiti još jednu za drugi deo karijere. Međutim, Kusturica ga je ispravio i objasnio da je Sorentino zapravo dobio nagradu za svoj sledeći film.

„Vrlo sam srećan što sam ovde i drago mi je da sam došao helikopterom. Nadam se da će dete u meni ovde pronaći svoju radost", rekao je Sorentino i izvinio se zbog svog engleskog jezika.

Kusturica je prethodno rekao da i ove godine pokušava u Drvengradu da udruži velike i one koji će tek postati veliki i da ovogodišnje izdanje od svih prethodnih izdvaja ideja da se fikcija pretvara u stvarnost uz pomoć fikcije.

Otvaranju je prisustvovao i prošlogodišnji dobitnik Zlatne palme u Kanu, Šveđanin Ruben Estlund, koji je ispričao kako ga je Kusturica pozvao na festival i poslao privatni avion po njega u koji on nije smeo da uđe iz straha.

Ceremonija je počela sa nekoliko sačuvanih kadrova iz ostvarenja Okovani filmom iz 1918. godine u kojima Ljilja Brik silazi sa plakata u zagrljaj ruskog pesnika Vladimira Majakovskog čija je muza i ljubavnica bila.

Izgubljeni film, po scenariju Majakovskog, poslužio je kao inspiracija za plakat ovogodišnjeg „Kustendorfa“, a prikazani kadrovi su bili uvod u plesno-akrobatski nastup Dušana Murića i Sanje Radulović.

Sve je začinjeno nastupom američkog gitariste Gerija Lukasa koji je svirao uz nemi film Međučin Renea Klera iz 1924. godine.

Nakon projekcije filma Skver, Estlund je održao radionicu za studente i mlade autore, a zatim je usledio koncert japanskog benda „Japalkan“ koji izvodi srpsku muziku.