Jugoslav Pantelić: Na Festu ljudi zbog kojih smo se zaljubili u film

Pantelić je istakao veliko zadovoljstvo zbog pozitivnih kritika o Festu koji je prošle godine otvorila diva Monika Beluči.

„Uvek može bolje. Pripadam ljudima koji ne veruju da dobre kritike motivišu na veći rad jer je organizacija Festa velika odgovornost. Međunarodni filmski festival kakav je Fest zavisi od dobrog odabira ostavarenja koja će u njegovim programima biti prikazana, ali i od tima koji organizuje tu filmsku smotru. Srećan sam što je Fest uz 'Kustendorf' i Festival autorskog filma sigurna kuća za kvalitetna ostvarenja koja je kasnije tešo naći i u bioskopima“, rekao je Pantelić za Tanjug.

Direktor Jugoslovenske kinoteke napominje da je godina za nama bila jako uspešna za instituciju kulture koju vodi.

„Najveći međunarodni iskorak ove godine bio je plasman našeg filma Skupljači perja Aleksandra Saše Petrovića u programu 'Kan klasik. Taj film se posle pola veka vratio tamo gde je sve počelo kada je naš klasik u pitanju uz prisustvo dive kakva je Olivera Katarina“, istakao je Pantelić.

U lokalnim okvirima, za Pantelića je najveći domet Jugoslovenske kinoteke projekat u kojem će klasici jugoslovenske i srpske kinematografije biti restaurirani i ponovo prikazani publici.

„Projekat 'Vip Kinoteka' traje od početka 2017. godine. Čini me posebno srećnim činjenica da smo pred krajem godine prikazali restauriranu kopiju filma Slobodana Šijana Ko to tamo peva. Namera nam je da u 2018. godini prikazujemo jedno za drugim restaurirano klasično filmsko delo naše kinematografije“, objasnio je Pantelić.

Direktor Kinoteke je napomenuo da je situacija sa pokretnim kulturnim dobrima na prostoru nekadašnje Jugoslavije veoma komplikovana.

„Za razliku od ostalih država sa socijalističkim statusom, kod nas su svojevremeno pokretna privatna dobra postala privatno vlasništvo. To nas dovodi do kompleksnog procesa digitalne restauracije filmskih dobara, koja su uglavnom od velike važnosti za našu kulturu“, rekao je Pantelić.

Direktor Jugoslovenske kinoteke napominje da se puno priča o digitalizaciji i da je taj proces jako zahtevan kada je u pitanju filmska traka.

„Vršiti digitalizaciju jednog filma znači dobiti digitalni fajl jednakog kvaliteta kakav je bio negativ. Najbolje je da imate negativ filma za njegovu digitalnu restauraciju, kako bi se dobio identičan kvalitet kao i filmska traka. To je proces u kojem će nemali broj ljudi raditi na otklanjanju nedostataka koji mogu biti skidanje prašine ali i neutralisanje nekog fizičkog nedostatka slike. Poželjno je i angažovanje originalnog direktora fotografije na digitalizaciji nekog ostvarenja.“

Prema njegovim rečima, srpska kinematografija je u specifičnom momentu.

„Postoje autori koji ne povlađuju savremenim političkim tendencijama. Takav pristup filmu često nailazi na prepoznavanje ljudi koji odlučuju šta će biti prikazano na svetskim festivalima. Festivali su sigurna kuća za dobre filmove i drago mi je što u njihovim programima postoje i filmovi srpskih autora“, naglasio je Pantelić.

Osim filmskih projekcija, u zgradi Jugoslovenske kiniteke bilo je džez koncerata, otvarane su izložbe, organizovane tribine posvećene sedmoj umetnosti.

Pantelić kaže da su različiti programi obaveza elitne institucije kulture kakva je Jugoslovenska kinoteka.

„Nije reč o osmišljenoj strategiji već o normalnosti i osećaju za trenutak i vreme. Film je sublimacija svih umetnosti i sve što može da afirmiše ideju o epohi kada ostvarenja nastaju, dobrodošlo je u Jugoslovensku kinoteku. Trudimo se da publici približimo značajne autore, zaboravljene značajne autore, autore koje vreme u kojem su stvarali nije prepoznala. U našim arhivima su značajni dokumenti vremena i različiti programima mi ćemo ih učiniti dostupnijim javnosti“, zaključio je Pantelić.