Rediteljka Mladenović: Važno je da umetnik u delu kaže šta misli

Mladenović, poreklom iz Srbije, koja već 13 godina živi i radi u Rumuniji, na Festivalu autorskog filma prikazala je svoj prvi dugometražni igrani film Vojnici. Priča iz Ferentarija (koprodukcija Rumunije, Srbije i Belgije), ostvarenje, prema oceni žirija, „izuzetno živog mizanscena koji otkriva mladu rediteljku velikog talenta“.

Vidno uzbuđena i iznenađena, Mladenovićeva je rekla da ne može da veruje da je dobila nagradu.

„Dok sam živela u Beogradu radila sam lažne propusnice samo da bih ušla i gledala filmove na Festivalu autorskog filma, od jutra do mraka. Ne mogu da verujem da sam sada deo tog festivala i da sam dobila nagradu“, istakla je mlada rediteljka u razgovoru za Tanjug nakon dodele nagrada.

Film je snimljen po romanu rumunskog pisca Adrijana Šljopa koji i igra antropologa koji se seli u geto, u najsiromašniju oblast Bukurešta, kako bi proučavao muziku manele - „pop muziku romske zejednice“ i tu upoznaje bivšeg zatvorenika Alberta sa kojim se upušta u vezu.

„Najvažnije mi je bilo da pokažem da je ovakva priča moguća, uprkos suprotnostima između njih dvojice. To što je najlepše bilo je i najteže - pokazati te dve suprostnosti i ljubav koja se razvila među njima. Ljubavna priča je ono što me je interesovalo“, objasnila je rediteljka.

Film, prema njenim rečima, pokazuje odnos većine rumunske zajednice s jedne strane i romske zajednice s druge kroz ljubavnu priču.

„Želela sam da pokažem kakvi su odnosi među njima. Nije mi bila namera da pokažem sve te političke i socijalne razlike koliko mi je bilo bitno da pokažem da je moguća ljubav između njih i neka bolja budućnost“, dodala je rediteljka, koja je dosta vremena provela u Ferentariju gde autor knjige i živi.

Ivana Mladenović je upravo završila novi scenario i otkriva da je reč o muzičaru u izgnanstvu, u Londonu.

„Želela bih da snimim film tamo, ali reč je o migrantima, Srbima, Rumunima, Romima, svi smo tamo zajedno. Volela bih da snimam i u Srbiji i to na Dunavu, jednu lakšu ljubavnu priču u Đerdapskoj klisuri odakle sam rodom“, otkriva mlada umetnica.

Svojim kolegama Mladenovićeva poručuje da ako zaista žele da ispričaju neku priču, to ne moraju da rade kroz fikciju, mogu se okrenuti dokumentarcu za koji je potrebno manje sredstva.

„Ako te nešto muči i imaš potrebu nešto da kažeš, možeš to uraditi kroz različite forme, nije bitno da li kroz video-art, igrani film ili dokumentarac. Važno je da kažeš šta misliš“, istakla je Mladenović.

Mlada rediteljka nastavlja rad na igranim filmovima, ali i dodaje da jedva čeka da se vrati dokumentarnom filmu.