Marković: Ranije nisam razumeo suštinu problema Kosova

Marković je na današnjoj konferenciji za novinare objasnio da ga je Narodno pozorište u Prištini sa sedištem u Gračanici pozvalo da postavi svoju dramu Govorna mana i kada su krenuli na turneju po Kosovu sa tom predstavom, producent Svetozar Cvetković i on su odlučili da to snime i naprave film.

Da ne bi to bila reportaža o gostovanju jedne predstave, odlučili su, kako je pojasnio Marković, da ono što je srž predstave - pitanje identiteta i ko sam ja, da li mogu da budem neko drugi, razviju tokom puta.

Priznao je da pre turneje sa predstavom nije bio siguran da zna šta je problem sa Kosovom i da je bio samo dva puta tamo, od čega jednom na skijanju.

„Kada smo radili predstavu, a pogotovo tokom turneje doživeli smo suočavanje sa suštinom problema, sa mržnjom, odnosom manjine i većine i to je inkorporirano u film ne kao ilustracija već tako što se putnici, tačnije, mi suočavamo sa onim što je suština problema“, objasnio je reditelj.

Marković podseća da je Govorna mana koja se bavi identitetom nastala pre dvadesetak godina u vreme Slobodana Miloševića i primećuje da je vrlo aktuelna i dan danas, da se ništa nije promenilo za dve decenije i da verovatno i neće.

Na početku filma čuje se Markovićev glas, a nešto kasnije on se pojavljuje u filmu.

Koautor filma, direktor fotografije i montažer Miško Nećak kaže da je ideja samog reditelja i autora scenarija bila da on bude jedan od karaktera filma.

„Sve je to bilo spontano. U filmu ne postoji gluma ako izuzmemo glumu u pozorišnoj predstavi. Sve ostalo su karakteri. Imamo glumce koji glume, a zapravo ne glume. Goran je ispred kamere veoma iskren i ne glumi“, rekao je Nećak.

Pored njega, producenta Cvetkovića, mladih glumaca s Kosova Jelene Orlović i Nebojše Đorđevića, u toj trupi je i dramaturg predstave Ivana Dimić negde kao glas razuma.

Marković ističe da je ona jako mudra i duhovita, pritom i religiozna osoba, a u kombiju su i oni koji nisu religiozni, te se tu razvija diskusija da li treba biti religiozan ili ne, da li je Kosovo važno ili ne.

Na pitanje novinara da uporedi svoj film Turneja sa donekle sličnom tematikom, sa ostvarenjem Mnoštvo i manjina, reditelj kaže da je prvi izmišljena priča, a drugi je poludokumentarni.

„Taj glumački milje na putu je vrlo filmičan. Glumci na putu su sami po sebi drama, a ono što povezuje ta dva filma jeste glumačka družina u neprijateljskom orkuženju“, rekao je Marković.

Na pitanje moderatora konferencije Nevene Matović otkud potreba za preispitivanjem, Marković kaže da svaki čovek koji misli s vremena na vreme postavlja sebi pitanje ko sam ja i da li dobro to što sam uradio.

Prirodno i zdravo je sumnjati u sebe. Bez toga ljudi ne mogu se razvijati, ići dalje. Svaki posao je avantura i u tom lavirintu se nekad nalazite izgubljeni“, rekao je Marković.

Nećak je istakao da obožava da radi sa Markovićem, jer što je veći autor, to je lakše raditi sa njim.

Objasnio je da voli da eksperimentiše i da sa ovim filmom nisu zapravo znali šta će biti kao i da mu se dopada što Marković brzo reaguje i donosi radikalne odluke, dodavši da na konkursima u Francuskoj prvi uslov je ne praviti ništa klasično već „polome sva pravila i naprave nešto novo".