„Zapisi iz ćelije broj 12“ – rehabilitacija kroz umetnost

Posle premijere u Njujorku i promocije u američkim zatvorima, dokumentarni film „Zapisi iz ćelije broj 12“ prikazan je i u Domu omladine u Beogradu. Obe države rado prikazuju dramatizaciju dela „Zapisi iz podzemlja“ Dostojevskog, rađenog sa osuđenicima koji izdržavaju kaznu u Okružnom zatvoru u Beogradu. Obe države su prepoznale značaj rehabilitacije kulturom.

Dokumentarni film „Zapisi iz ćelije broj 12“ epilog je pozorišne predstave nastale u koprodukciji Službe za tretman Okružnog zatvora u Beogradu i Nevladine organizacije „Centar za rehabilitaciju imaginacijom“. Jedan od protagonista predstave i filma, 35-godišnji Đorđe Vasiljević, proveo je 13 godina u zatvoru. Rad na predstavi i filmu, kako kaže, za njih je bila prilika da greške poprave i pretvore u nešto konstruktivno i dobro.

„Priča koja nas je obeležila tih godinu dana. Godinu dana stvaranja nečeg velikog, nečeg što je prvi put viđeno. Posle toga smo opet postali, kako da kažem, normalni ljudi, neki na slobodi, neki unutra tamo, ali normalni“, kaže bivši zatvorenik Đorđe Vasiljević.

Za vreme izdržavanja kazne osnovao je porodicu i dobio troje dece. Sada živi od socijalne pomoći i čeka posao.

„Jako je teško“, kaže supruga Maja Vasiljević.

Predstava je izvedena sedamnaest puta u srpskim zatvorima i u Domu omladine Beograda, septembra 2015. Film je imao premijeru na međunarodnoj konferenciji u Njujorku.

„Projekat rada sa represivnim grupama u Srbiji je prošao kao jedan od 16 među 300 svetskih ponuđenih, i sa filmom smo otputovali u Njujork gde smo na međunarodnoj naučnoj konferenciji izlagali program rada, a posle toga se prosto stvorila potreba za razmenom iskustava i znanja pa sam obišla nekoliko američkih zatvora. U San Kventinu sam bila deo obuke koja je dala odlične rezultate“, kaže autorka filma Marina Kovačević.

U planu je promocija dokumentarnog filma na festivalima u Evropi i u zatvorima kao primer uspešne rehabilitacije kroz umetnost.

broj komentara 0 pošalji komentar