Gosti Festa Eva Bandor, Parviz Šahbaz, Finigan Oldfild

Eva Bandor, koja za sebe kaže da je mađarska glumica u Slovačkoj, govorila je na konferenciji za novinare o filmu Učiteljica snimljenom u češko-slovačkoj koprodukciji, koji prikazuje šta se dešava đacima kada je učiteljica korumpirana.

Bandorova, koja igra majku jednog od učenika i koja radi u trećoj smeni i nema vremena za probleme svog deteta, rekla je da su problemi iz osamdesetih godina u Bratislavi, prisutni i danas u obrazovnom sistemu.

„Ljudi se ne menjaju, samo ono što je bilo otvorenije, javnije u komunizmu, danas je skrivenije. Manipulacija decom se danas vrši na pritajeni način“, istakla je mađarska umetnica.

Reditelj Parviz Šahbazi predstavio je svoj film Malarija, portret iranske omladine danas, rekavši da nije bila ideja da snimi dokumentarni film, već da realnost predstavi što vernije.

Iranska vlada, kako je objasnio, vrši uticaj na autore u toj zemlji da u svojim ostvarenjima prikazuju samo lepe strane društva, te njegov film još nije imao javnu projekciju u Iranu, a neki delovi filma su cenzurisani.

Šahbazi kaže da od reditelja očekuje da se bave problemima u svom društvu kao što to, na primer, čini Emir Kusturica.

Osvrnuo se i na sinoćnu dodelu Oskara i trijumf Iranca Ašgara Farhadija za ostvarenje Trgovački putnik u kategoriji najbolji strani film, primetivši da film jeste kvalitetan, ali da je Farhadijevom uspehu doprineo i američki predsednik Donald Tramp svojom uredbom o zabrani ulaska u SAD državljanima sedam mahom muslimanskih zemalja zbog čega iranski reditelj nije prisustvovao ceremoniji dodele priznanja Američke filmske akademije.

O ostvarenju Nokturama, koji minuciozno prati grupu mladih ljudi, umornih od društva u kome žive dok planiraju i izvršavaju seriju terorističkih napada u Parizu, na Festovoj konferenciji je govorio glumac Finigan Oldfild koji je istakao da nije bila ideja da se bave tyerorizmom nego pobunom mladih sličnom onoj iz 1968. godine.

Prema Oldfildovim rečima, scenario je napisan 2006. godine, ali posle terorističkih napada u Parizu 2015. godine, na film se drugačije gleda i o njemu se drugačije govori.

Komentar kritičara Gardijana da „Bonelov film o grupi zgodnih mladih buntovnika u francuskoj prestonici radi upravo ono što ne bi smeo - čini da terorizam izgleda kul“, Oldfild je prokomentarisao rekavši da terorizam nikada nije 'kul' i da je ideja reditelja bila da prikaže presek pariske omladine.

U filmu je zanimljivo, prema rečima glumca, to što se do kraja ne znaju motivi tih mladih ljudi.

„Svako od njih ima razloga za pobunu, oni se bore protiv kapitalizma, ali na kraju upadaju u njegovu zamku. Film zapravo pokazuje da se od kapitalizma ne može pobeći osim ako ne živite na nekoj čuki daleko od sveta“, primetio je Oldfild.