Saura: Najvažnije je biti u skladu sa sobom

Španski reditelj, poznat po politički angažovanim filmovima i plesnim dramama, istakao je da ne može da se žali, jer je imao mnogo sreće: „Uspeo sam da radim ono što volim, imam sedmoro dece i ovde sam sa vama. Možda je tajna u povezivanju profesionalnog i porodičnog života. Ukoliko voliš svoj posao, on postaje deo tvog privatnog života“.

U intervju Tanjugu navodi da film predstavlja njegov život i kako su se društvo i situacija u Španiji menjali, tako su se menjale i teme kojima se bavio u svojim ostvarenjima.

„Od Španskog građanskog rata pa do danas javila se velika promena u samom društvu, došlo je do jako velike evolucije u svakom smislu i upravo to sam pratio, jer se to dešavalo i u mom životu“, navodi autor filmova Lov, Ana među vukovima, Rođaka Anhelika, Tango, Karmen, Krvava svadba, Ljubav čarobnica, dobitnik Zlatnog i dva Srebrna medveda Berlinskog filmskog festivala.

Uz osmeh kaže da se sada nalazi u godinama koje je imao Francisko Goja, međutim i dalje uči.

„Stalno učim i stalno sam budan, upijam ono što me okružuje u stvarnosti, jer svaki čovek dok je živ mora da nastavi da uči i radi na sebi“, istakao je osamdesetpetogodišnji umetnik koji i dalje poseduje neverovatnu energiju i dodao da bi voleo da ima dovoljno vremena da realizuje sve projekte koje ima u planu.

Na Festu se prikazuje njegovo novo ostvarenje Jota de Saura, a španski reditelj već priprema film o meksičkoj muzici, najavljuje film Gernika o čuvenoj slici Pabla Pikasa sa Antonijom Banderasom u jednoj od uloga, a u planu ima i snimanje na Kubi.

Primećuje da je pojava digitalnih kamera olakšala snimanje filmova, stvorila veće mogućnosti, ali donela i probleme – „lakoću sa kojom danas uz pomoć mobilnog telefona, tableta i malih prenosivih kamera svako može da bude fotograf ili režiser“.

Pasionirani fotograf rado pokazuje digitalni foto-aparat koji nosi oko vrata i ističe da je bio prvi u Madridu koji je kupio digitalni foto-aparat i to u Japanu, pa niko nije umeo da mu pokaže kako se njime rukuje.

Vlasnik kolekcije od 700 foto-aparata priznaje da poštuje i da je oduševljen savremenom tehnologijom, ali da je sa njom sve postalo banalno i opasno jer fotografije više nemaju vrednost koju su imale ranije.

„Svako može da napravi fotografiju, kao što može da napravi i film“, ističe Saura i dodaje da je teško proceniti kako u toj situaciji može da preživi prava umetnost.

„Na hiljade filmova se objavljuje na DVD-ju, neki su fantastični, neki nisu. Postoji na hiljade muzičkih ce-deova, na hiljade knjiga, čovek ne može da postigne sve to da pogleda, čuje ili pročita. Član sam Američke filmske akademije koja mi svake godine pošalje 50-60 filmova koje treba da pogledam, od Evropske filmske akademije dobijem 30-40 filmova, od Španske isto toliko. Ne mogu da postignem da pogledam sve te filmove i iz tog razloga i ne glasam“, ispričao je Saura.

Kao mlad gledao je mnogo filmova, danas je okrenut svojim projektima. „Ili ću da gledam filmove ili ću da ih pravim, a ja više volim da snimam filmove“, kazao je Saura.