Tihomir Stanić: I načelnik Marjanović vidi sebe kao pozitivca

Serija, čiju je svaku epizodu iz nedelje u nedelju, u poslednjih nekoliko meseci, gledalo skoro dva miliona gledalaca u Srbiji, širom je otvorila vrata žanru savremene kriminalističke serije i dokazala da ju je domaća publika sa uzbuđenjem i radoznalošću prihvatila kao sadržaj koji je uneo nove tendencije u repertoar Radio-televizije Srbije.

Gospodine Staniću, pred kamerama i na sceni bili ste u ulogama važnih istorijskih ličnosti - kao kralj Aleksandar Obrenović, Gavrilo Princip, Ivo Andrić, Stevan Sremac, Miloš Crnjanski. Koliko Vam je uloga u jednoj savremenoj priči zagonetnog načelnika policije Marjanovića bila izazov?

- Bila mi je veliki izazov. Retko se, bar kod nas, tim savremenim temama bavilo na ovako ozbiljan način. Ozbiljan je ovo bio scenario i svi mi koji smo ga čitali u startu smo znali da će od toga biti jedna zanimljiva i bitna serija. Taj ozbiljan scenario je dopao u ruke ozbiljnom reditelju, ozbiljnoj produkciji. Očigledno je bilo da Radio-televizija Srbije ima nameru da napravi jedan drugačiji projekat nego do sad. Ono što je zanimljivo, meni kao glumcu, da u tom savremenom miljeu, u jednoj priči iz ovog vremena ili priči koja se događa „ne tako davno u zemlji fioka i fascikli“, lik koji ja igram je tako dobro napisan i pruža toliko širok dijapazon glumcu mogućnosti da odigra razne situacije, da zavede publiku na pogrešan trag pa da ih posle vrati i da na neki način, kao što taj lik manipuliše drugima, tako pruža priliku i glumcu da malo manipuliše svojim zanatom, svojim umećem i svojom radošću igre u suštini.  

Da li je na kraju načelnik Marjanović pozitivac ili negativac?

- Znate kako, svaki čovek sebe doživljava kao pozitivca. Ja sam sretao ljude koji su grozne stvari uradili i uvek su imali neko opravdanje za te svoje postupke. I u toj ulozi i u životu rešio sam tako – ja sam pozitivan lik.

Protekla godina je za Vas profesionalno bila veoma uspešna. Gledali smo Vas u mnogim projektima na RTS-u i u bioskopima. Od Ubica moga oca, Dnevnika mašinovođe, do filma Gorana Markovića Slepi putnik na brodu ludaka, kao i ostvarenja Vojna akademija i Santa Maria della Salute. Kakav biste scenario poželeli sebi i građanima u 2017. godini?

- Bilo bi najlepše ako svi mi u svakom danu nađemo bar jedan trenutak u kome će nam se dokazati da se isplati činiti dobro i da se dobro vraća dobrim kad-tad. Dovoljno je u jednom trenutku svakog dana u to poverovati i sve će biti dobro.