Filmovi Puriše Đorđevića „suviše dobri da bi se propustili“

Đorđević (92) poklonio je FAF-u mali maraton svojih biografskih ostvarenja u trajanju oko tri sata u kojima prikazuje svoje junake, mahom velike umetnike, kako vole, stvaraju, raduju se, pate, svesni odlaze u smrt.

Od Tonina Gvere, preko Gordane Kosanović do Ace Popovića, Milorada Pavića i Branka Ćopića, to je mikrokosmos onih koji su od svog života kreirali umetničko delo.

Đorđević je na današnjoj konferenciji u Domu omladine pričao o svom susretu sa Gverom, o tome kako je sa Mišom Miloševićem snimio film o Miloradu Paviću za jednu noć, kako mu je Bojana Andrić dovela svedoka koji je proveo sa Ćopićem njegovih poslednjih sat i po života.

Skrenuo je pažnju i da su neki od njegovih značajnih filmova – o Bohumilu Hrabalu, Budi Davidoviću, nestali, ali i da je na projekciji svog filma Devojka u Kinoteci bio jedan od samo sedam gledalaca.

„Možda večeras u Kinoteci budemo samo moja ćerka i ja“, dodao je Đorđević.

Snimatelj Miodrag Miša Milošević rekao je da je malo radio sa Dušanom Makavejevim, dosta sa Želimirom Žilnikom i da se uverio da je Puriša Đorđević treći genije u srpskoj kinematografiji.

„Njegovi poslednji filmovi su izraz zrele filmske vizuelnosti. On dosta daje slobodu snimatelju, a njegov stil između eseja i dokumentaristike čini filmove neverovatnim“, istakao je Milošević i dodao da su Đorđevićevi filmovi o Menclu, Paviću i Ćopiću mala remek-dela kakva niko ovde ne može da napravi.