„Dnevnik mašinovođe“ srpski kandidat za Oskara

Film „Dnevnik mašinovođe“ Miloša Radovića, čije je snimanje pomogla i Radio-televizija Srbije, srpski je kandidat za 89. nagradu Oskar u kategoriji dugometražni igrani film na stranom jeziku, saopštila je danas Akademija filmske umetnosti i nauke Srbije (AFUN).

Stručni odbor AFUN-a pregledao je pet prijavljenih filmova koji su ispunili zahtevane uslove i nakon većanja, u skladu sa Pravilima američke i Pravilnikom srpske akademije, tajnim glasanjem doneo je odluku.

Odbor je birao između filmova Vlažnost u režiji Nikole Ljuce, Dobra žena Mirjane Karanović, Igra u tami Juga Radivojevića, Isceljenje Ivana Jovića i Radovićevog ostvarenja.

Glasanju je pristupilo 14 od 19 članova Stručnog odbora – film Vlažnost dobio je dva glasa, Dnevnik mašinovođe osam glasova, a Isceljenje četiri glasa.

U Stručnom odboru su bili filmolog dr Petar Volk (predsednik), reditelj Darko Bajić, reditelj Branko Baletić, direktor fotografije Predrag Bambić, glumica Tanja Bošković, direktor fotografije Milorad Glušica, scenograf Jasna Dragović, glumica Radmila Živković.

Članovi odbora su i kompozitor Sanja Ilić, montažer Petar Jakonić, scenograf Miljen Kljaković Kreka, filmolog dr Ivana Kronja, reditelj Dragan Marinković, dir. fotografije i reditelj Božidar Nikolić, reditelj Bratislav Petković, reditelj Boban Skerlić, reditelj Igor Toholj, dizajner zvuka Velibor Hajduković i glumac Štimac Slavko.

broj komentara 3 pošalji komentar
(subota, 03. sep 2016, 06:12)
Chex [neregistrovani]

Pismo

Mi, dobri naivci, podjednako koristimo oba pisma i smatramo ih svojima. Na zalost google i ameri oblikuju svet kako im se svidja, pa latinicu tretiraju kao hrvatski, tako da razumem tvoju zabrinutost. Mislim da ne treba da odustamo od dualnog koncepta jer mi smo to sto jesmo, i ne treba da se menjamo radi interesa nekog drugog, jer ne mozemo mi udovoljiti nikome ko hoce da iskrivi istinu, i ne mozemo odbaciti sve tekstove koje su nasi ljudi napisali na latinici zato sto nasa crkva to trazi. Mожда сам ја сувише добар (и будала исто, не каже се џабе). Сви штите свој националини интерес, па и језик и писмо, али ми смо у средини, ми смо и исток и запад у малом, и ми то не можемо променити. Свет је исувише компликован, и ми и даље треба да узимамо оно што је добро из њега. Ако пресечемо, сечемо сами себе и одбијамо једну истину. Ја сам поносан што могу да читам и разумем и ћирилицу и latinicu.

(petak, 02. sep 2016, 21:54)
Аца Дорћолац [neregistrovani]

Браво!

Што ширимо хрватско писмо и богатимо њихов културни фонд. Без текста сам. Иначе ценим аутора, његов лик и дело ...не знам чему и докле та латинизација...разочаран сам.

(petak, 02. sep 2016, 21:18)
Аца Дорћолац [neregistrovani]

Браво!

Што ширимо хрватско писмо и богатимо њихов културни фонд. Без текста сам. Иначе ценим аутора, његов лик и дело ...не знам чему и докле та латинизација...разочаран сам.