„Sa 'Enklavom' smo stali iza dela našeg naroda“

Radnja filma dešava se u izolovanim zajednicama – enklavama na Kosovu i Metohiji i prikazuje šta se dešava kada neko premine u enklavi, a groblje se nalazi izvan nje. U priči, uz mnogo peripetija, jedan osamdesetogodišnji starac će ipak biti sahranjen i to zahvaljujući svom unuku, desetogodišnjem dečaku, koji se usudio da učini nešto nemoguće za obe zajednice, srpsku i albansku, da zavoli i stekne prijatelja na suprotnoj strani.

„Taj jedan pogled na svet gde je dečja psihologija i vizura suštinska nekako dobija na univerzalnom značaju, jer ta vizura detinjstva odredila je nas odrasle zauvek. Očigledno da film počiva na nekim arhetipovima detinjstva koji imaju univerzalni kod i to deluje i u Srbiji i u inostranstvu podjednako“, primećuje reditelj.

Radovanović Tanjugu kaže da publika u inostranstvu i Srbiji reaguje isto: „To bude dosta veliki emotivni šok, završava se suzama, egzaltacijom, katarzičnim osećanjem. To je ono što sam imao priliku da vidim u Italiji, Francuskoj, Indiji, Australiji, Grčkoj, Turskoj“.

„Kod nas to ima podignuto značenje, jer je Kosovo u pitanju, i mi u startu komuniciramo sa tom nekom opštom vrednošću, što se zove Kosovo, ali u inostranstvu je gotovo isti emotivni prijem“, dodaje Radovanović i primećuje da je emocija u filmu više nego što je bilo predviđeno.

„Te emocije i jesu bile ponuđene u scenariju, ali prosto film je takav medij da vi ne znate da li ćete tu emociju moći da ostvarite. To zavisi od glumca, redosleda snimanja, od reditelja, od filmskog jezika, kako su te scene formulisane, a tu su i ostali umetnici – snimatelj, kompozitor, sve to utiče“, objašnjava reditelj i scenarista.

Sa Enklavom su proputovali celu Srbiju i svet i svuda su projekcije bile uzbudljive i emotivne: „Nisam mogao ništa godinu dana da radim. Toliko nas je taj film uvlačio u sebe, nije nam dozvolio da odemo dalje“, kaže Radovanović.

Posetili su i sva mesta gde žive naši ljudi na Kosovu, prikazujući film u domovima kulture, školama, raznim improzviovanim prostorima. „Imali smo malu misiju i nešto se pokrenulo, drugi filmovi sa drugim temama su počeli da odlaze tamo, ali mi smo otišli u enklave sa filmom o enklavi, to je bio najteži zadatak. Imao sam momenat neprijatnosti, ali umetnost prevaziđe te odnose i ljudi dožive to kao da se događa negde drugde, uplivaju u priču, odu u taj san, iluziju i na kraju se vrate.“

Radovanović dodaje da film dugo nije imao bioskopsku distribuciju u Nemačkoj i Italiji. „To naravno neće biti komercijalno velika distribucija, ali će biti bioskopska distribucija širom Italije i Nemačke“.

Posle nagrada u Moskvi, Meksiku, Nemačkoj, Grčkoj, Turskoj, Indiji, Italiji, Australiji, Francuskoj, prošlogodišnji predstavnik Srbije u trci za Oskara za film van engleskog govornog područja nedavno je nagrađen na Kavkazu i u Portugaliji.