„Komuna“, vremeplov u srećnija vremena

Danac koji je krajem 90-tih razdrmao svetsku kinematografiju kao jedan od osnivača filmskog pokreta „Dogma“, filmom Komuna, poput vremeplova vraća gledaoce u srećne sedamdesete godine i severnoevropski socijalizam.

U Vinterbergovom filmu koji je i autobiografski, članovi komune nisu hipici, već ljudi srednjeg staleža opredeljeni za zajednički život iz ekonomskih razloga, ali i zbog razbijanja monotonije.

Intelektualci koji su do krajnosti doveli skandinavsku kulturu deljenja i tadašnju levičarsku ideologiju.

„Uživao sam u životu u komuni. Mislim sam da je energično i fantastično. Bilo je i mračnih strana koje su prikazane u filmu. Ljudi se sastoje iz onoga što žele da pokažu svetu i onoga što žele da sakriju od sveta. A u komuni vidiš sve“, kaže Vinterberg.

Režiser sa simpatijom prikazuje jedno vreme i anarhizam. Ipak, u njegovom filmu nema nekritičnosti, tako da je jasno da raj koji su stvorili voditeljka švedske televizije i njen suprug univerzitetski profesor ima i rok trajanja.

„Pitam se: Zašto ljudi žive sami? Mnogo ljudi govori o usamljenosti. Osećaj zajedništa prirodno je zamenjen individualizmom, ličnom slobodom i pravom na privatnost. Ima i to svoje vrednosti. I to su ljudi izabrali. Film sam delimično snimio i da bi ljudima ponudio novu mogućnost“, ističe Vinterberg.

Film koji govori o sukobu običnih želja - i solidarnosti i tolerancije u jednoj komuni, nakon bioskopa, biće prikazan i na RTS-u.