Dva posleratna druga

Dvanaest godina posle obaranja stelt bombardera F-117A sreli su se komandant raketne brigade i pilot oborenog aviona i tako je nastao film „Drugi susret“. Junaci i autor ostvarenja otkrivaju za RTS kako je to sve bilo moguće.

Marta 1999. godine u NATO bombardovanju Jugoslavije oboren je „stelt", američki nevidljivi avion. Ta slika je u sekundi obišla svet, ali ko bi rekao da je baš tada počelo i jedno sasvim neobično prijateljstvo. Sada ovekovečeno i na filmu, dokumentarcu Drugi susret. 

Dvanaest godina posle NATO bombardovanja, sreli su se Zoltan Dani i Dejl Zelko. Prvi je bivši komandant raketne brigade koja je oborila nevidljivi F-117A. Drugi je američki pilot tog aviona.

Nakon uspešnih pretpremijera u Njujorku 13. oktobra i Vašingtonu dva dana kasnije, film će u Srbiji imati četiri premijerna prikazivanja, sinoć od 19 časova u beogradskom Domu omladine.

Ekipa RTS-a se, upravo tim povodom, upoznala se sa njima u Kovinu, u porodičnoj kući Zoltana Danija. Obojica imaju mnogočlane porodice. Zelko čeka peto dete, Dani ima troje.

„Osećam se kao kod kuće i znam da je to zbog ljudi. Porodica Dani i moja porodica, kao i reditelj filma, svi smo mi postali veoma, veoma bliski. U stvari, sa svima koje sam ovde upoznao sam blizak. To su ljudi koji mnogo daju, i mnogo opraštaju", rekao je Dejl Zelko.

Bivši američki pilot u Srbiji boravi drugi put, treći ako se računa i dan kada je oboren. Sve je počelo vođenjem video-dnevnika preko interneta gde su se dve porodice upoznale. Prošle godine su se prvi put sastali.

„Naš susret ne može da se opiše rečima. Toliko emocija, zamislite koliko je tu bilo različitih osećanja. Kada me je reditelj prvi put pozvao i predstavio mi ideju, pomislio sam da je to fantastično. Kroz glavu mi je prošlo nešto posebno: 'Vau, to moramo nekako da izvedemo', rekao sam tada", kaže za RTS Zelko.

„Znate, na početku je bilo nepoverenja i od strane članova porodice, kao „zar je to moguće", ali kasnije, i posle te korespondencije preko interneta, i oni su se uključili, davali komentare, razgovarali smo svi zajedno", objasnio je bivši komandant raketne brigade koja je prizemljila „nevidljivog".

To što je bilo nepoverenja nije nimalo čudno, ali su porodice od nepoverenja stigle do prijateljsva. Veći deo javnosti u Srbiji za ovu priču možda, ipak, još nije spreman.

„Još postoje ljudi koji su na bilo koji način opterećeni prošlošću i svim onim nedaćama koje smo imali. Neki mogu lakše i brže to da prebole, a oni koji ne mogu da se okrenu budućnosti stalno se bave prošlošću, a nju ne možemo da promenimo nikako. Tu onda nema napretka", smatra Dani. 

Mnogo je onih kojima se ova priča ne sviđa i koji misle da tu prijateljstvu mesta nema.

„Hrišćanski je praštati. To ne znači i zaborav, mi ne zaboravljamo. U toku snimanja filma, gde god su bili spomenici u vezi sa tim, Dejl je tražio da stanemo, sišao do spomenika, kleknuo, pomolio se za pokoj duše, izrazio žaljenje. On je vršio zadatak", kaže Dani.

Bivši vojnici danas zajedno uče, razmenjuju linkove, knjige.

„On se trudi da se stvarno približi, veruje u tu priču i ne beži od toga što se dogodilo. To se desilo i tu nema pomoći, ali hajde sada, ako možemo, da nešto promenimo", zaključio je Dani.

Opširniju priču Ane Babić o „Drugom susretu" možete pogledati u emisiji Oko magazin 31. oktobra od 18.25.  

broj komentara 53 pošalji komentar
(nedelja, 24. mar 2013, 22:31)
Svetlana Mihaila M. Popovic [neregistrovani]

Hriscanski je prastati!

Samo zivot moze da kreira ovakvu pricu i veoma mi je drago da su se jedan pilot i jedan vojnik, dva muskarca, koja su u ratu bila na suprotnim stranama i radila za dobrobit svojih zemalja na kraju pronasla, srela i postala prijatelji.
Hriscanski je prastati i zbog toga je Covek i dobio ime Covek. Zna se ko kreira ratove! Ne razumem zasto bi smo osudjivali americkog pilota samo zbog toga sto je poslat da izvrsi naredbu ili Zoltana zato sto je pozeleo da upozna coveka koji je morao po naredbi da radi to sto je radio. Ma dajte ljudi, ne kazem da treba zaboraviti ono sto nam se desilo ili one koje su poginuli u vreme svog tog ludila, ali ne treba ni pamtiti kao slon i za nesto se svetiti. Ja se uskoro udajem za coveka koji je Amerikanac i uopste ga ne gledam kroz ono sto je njegova vlada cinila. On je za mene samo neko koga neizmerno volim i ne pokusavam da razmisljam o onome sto je bilo. Gledam napred i zelim samo nove i lepe stvari. Mi ne razgovaramo o politici. Nama je vazno da ce mo biti zajedno.
Nekako smo mi Srbi strasno veliki kriticari, a tako malo samokriticni. Ne razumem zasto bi iko zamerio ovoj dvojici simpaticnih bivsih vojnika to sto su postali prijatelji i sto to prijateljstvo zele da neguju. Malo vise ovakvih lepih i toplih prica koje mame suzu iz oka i ovaj svet i zivot bi bili mnogo, mnogo lepsi!

(utorak, 30. okt 2012, 23:16)
RezervaPVO99 [neregistrovani]

,,Posao je posao``

Bio sam na premijeri i učestvovao u događaju radi koga se ova dvojica sreću. Razumem Zelka došao je da traži oprost ijer zna da je to što je radio zločin a ne posao. U jednom trenutku u filmu je rekao nešto kao ,,ja nikada nisam hteo da pucam na ljude'' i u to bi se moglo poverovati da je kao dečak voleo letenje jer nema dečaka koji ne sanja da bude pilot, ali da je samo hteo da leti bio bi putnički pilot, obalska straža, poljoprivredni, akrobatski ali ne ... u njegovoj kolekciji aviona na kome je leteo su F-20 (služi za obuku u Top-gan školi), A-10 ,,ubica tenkova'' koji puca isključivo ,,istrošeni'' uranijum i koji je to isto radio iznad KiM pa sada od raka mnogi dole umiru i na kraju FA-117. Zelko dočekuje Danija i familiju sa Zastavom SAD na kući, iako u SAD i Nema nikoga drugog nego Amerikanaca. Kada Zelko dolazi u Srbiju vidi mađarsku nošnju (što je skroz O.K.) idu zajedno u katoličku crkvu (što je takođe O.K.) i na kraju običan gledalac u SAD će pomisliti da su bombardovali Mađarsku, a nisu. Vrlo verovatno neće shvatiti da iako živi u Srbiji gde ima i drugih nacija (pored Srba) niko ko je druge nacije Ne mora na kući da stavlja srpsku zastavu. Pa njegova žena ,,jao da mu se nešto ne dogodi, jao pa šta ću ja...''. Zašto ga jednom nije upitala šta on to radi i zašto mu to treba? Da li se u životu može zarađivati i na drugi način. Da je Zelko leteo iznad Koreje a Dani ga oborio SAM-om tada bi mogli da pričaju o pomirenju (kao Rus i Amer), ali ovako na Našem nebu i iznad Naše zemlje to je blago rečeno ,,perverzija bez premca''. Možda su namere Danijeve bile dobre, ali rezultat istih nije. AKo već živiš u Srbiji i njen si zaslužni građanin onda je i ispoštuj bar malo (ne moraš koliko i Zelko svoje SAD)! Ne bi me čudilo da ,,film'' dobije Oskara s obzirom da je i Klinton (ili beše gđica Levinski?) dobio Nobela za mir!?! Vostani Srbijo!

(utorak, 30. okt 2012, 19:23)
anonymous [neregistrovani]

Dosao covek

da mu Srbi kazu, gde su lupali novce 10 godina i da nesto nauce. Drzite svoje znanje Srbi za sebe i svoju zemlju, ovi vas ionako gledaju kao prosjake i tako placaju nasu radnu snagu.

(utorak, 30. okt 2012, 19:22)
anonymous [neregistrovani]

... nije fer...

vidi Boga ti miloga, nije fer. Molim te sa cije strane? Hm?

(utorak, 30. okt 2012, 18:59)
anonymous [neregistrovani]

bravo

bravo

(utorak, 30. okt 2012, 18:42)
anonymous [neregistrovani]

A zasto da ne

Nije fer da pojedinci ostavljaju takve komentare negativnosti kao on je sejao smrt itd.Covek je profesionalac vojnik koji izvrsava naredjenja a bas ovom prilikom ce svatiti da je upravo onda kad je oboren trebao da gadja nekog skime moze da sedi i jede zajedno da se druzi i da sa te druge strane nisu uljezi vec bas ljudi kao sto je i on sam i da je politika ta koja zavadja ljude!!!

(utorak, 30. okt 2012, 18:12)
anonymous [neregistrovani]

alo Bre!

stvarno mi je muka od ove americke propagande (plus nase )....!
ali lova busi gde burgija ne moze!

(utorak, 30. okt 2012, 18:00)
RTS-ov čitatelj [neregistrovani]

Njihovo prijateljstvo

Mogli su da se druže mimo očiju javnosti. Nikada neću zaboraviti sliku jadnog dekice koji plače jer mu je bomba zatrpala kuću sa sve porodicom. Šta sad on da radi i da misli.
Gledam Danija, na svakom snimku, na svakoj slici je crven. Dal je prirodno zdrav ili ga nečega sramota.
I zapitajmo se, dal je taj pilot smeo da na ovakav korak pođe bez pročešljavanja pentagona. Ili će sad pilot pričati dogodovštine sa nama, šta se dešava u kokpitu kad istrimuješ džojstik na jednu stranu pa prebaciš nišanski laser u drugu...

(utorak, 30. okt 2012, 17:16)
Aspalathos [neregistrovani]

čemu tako brzo

Čemu tako brzo opraštanje agresorima? Pa još nisu očistili ni svoje kasetno đubre od kojeg ginu naši vojnici...Ja niti zaboravljam, niti optraštam, kako neprijateljima, tako ni razbraći!

(utorak, 30. okt 2012, 17:07)
miso [neregistrovani]

Sramota

Interesuje me sta bi se desilo da je Zoltan otisao u Ameriku??? Zasto se nisu nasli negdje van Srbije? Ovo je ponizenje i sramota za drzavu sto je dozvolila ovu perverziju. Neko spomenu nasu sliku u svijetu da ce se ovim promjeniti to je tako naivno... Za vrijeme bombardovanja, kad je Srbija vratila ona dva zarobljena vojnika, tako se promjenila slika o nama da su nas udarili jos jace... Da nije tragicno bilo bi komicno...