Planinska ševa zaleđena u vremenu 46.000 godina

Istraživači sa Univerziteta Stokholm i švedskog Prirodnjačkog muzeja analizirali su smrznutu pticu i utvrdili da se radi o ženki planinske ševe (Eremophila alpestris) koja je letela pre 44.000 do 49.000 godina.

Istraživači su svoja otkrića objavili u časopisu Communications Biology.

U studiji je navedeno da je perje ptice i dalje boje uglja, iako je stara mnogo hiljada godina. Leš ptice je izuzetno dobro očuvan, jer je bio smrznut.

Klimatske promene dovele su do novih podvrsta

Međutim, većina primeraka ove vrste smrznutog tkiva potiče od velikih sisara, navodi se u studiji. Istraživači kažu da nisu videli nijednu smrznutu pticu iz naslaga kasnog pleistocenskog permafrosta.

U izjavi za Si-Bi-Es njuz, istraživač Nikolas Duseks rekao je da uzorak ptica može pomoći naučnicima da shvate kako se razvijaju podvrste.

Istraživanje je pokazalo da je ptica predak dve podvrste ševa koje žive danas, jedna u severnoj Rusiji, a druga u mongolskim stepama.

„Otkriće ukazuje na to da su klimatske promene koje su se dogodile na kraju ledenog doba, dovele do formiranja novih podvrsta“, istakao je Dalen.

„Za stanje očuvanosti ptice zaslužna je i hladnoća permafrosta, koja je sačuvala ovaj primerak u dobrom stanju s obzirom na krhkost. Na leš se taložila i prljavština, pa je sačuvan u stanju sličnom kao i kada je ptica uginula“, istakao je Duseks.

Sledeća faza istraživanja uključuje sekvencioniranje čitavog genoma ptice, koja treba da otkrije više o njenoj vezi sa današnjim podvrstama.

Istražuju se i druge vrste životinja

Planinska ševa je otkrivena na istom mestu gde i zamrznuti pas star 18.000 godina, koga proučava isti tim stručnjaka.

Istraživanje takođe pomaže naučnicima da saznaju više o ekosistemima u poslednjem ledenom dobu. Dugoročna nada istraživača je da mapiraju celokupni genom i uporede ga sa genima svih podvrsta.

Novi Centar za paleogenetiku Univerziteta u Stokholmu pomaže naučnicima u sprovođenju ovog istraživanja. Tamo imaju pristup drugim praistorijskim primercima poput mladunca pećinskog lava poznatog kao Spartak i delimično očuvanog vunenog mamuta. Oni takođe rade na utvrđivanju da li je štene staro 18.000 godina dogor vuk ili pas.