Ne vredi, neke stvari koje radite pas ne može da razume

Psi su izvojevali jedinstvenu poziciju u životu čoveka, ali, isto tako, i psi izgleda svoje vlasnike doživljavaju kao članove svoga čopora, možda i ne praveći razliku između ljudi i drugih pasa. Ono što mi nazivamo inteligencijom pasa je u stvari mešavina nagona, nasleđa i obuke, te zato moramo uvažiti da naš „najbolji prijatelj“ i pored najbolje volje, neke stvari ne može da razume.

Ostavljamo ih same

Kao društvena bića, psi se lako sprijatelje. Štenad je intenzivno zainteresovana za druženje bilo sa drugim psima, ljudima ili bilo kim ko je voljan da komunicira sa njima. Oni se igraju, odmaraju, istražuju, putuju u društvu. Ipak, pse često ostavljamo same, bilo kod kuće, u dvorištu, na ulici.

Tek posle više ponovljenih iskustava, pas će steći poverenje da ćete se vratiti po njega, ali nikada do kraja i u zavisnosti od konteksta. Zato im nikada nije jasno zašto moraju da ostanu napolju kada je njihova ljudska porodica unutra.

Menjamo oblik i miris

Cipele, kaputi, novčanici, torbe i koferi  – svaki od tih predmeta ima drugačiji miris. Sredstva za čišćenje, sapuni, dezodoransi, parfemi, šamponi stalno menjaju naš miris po kome nas pas raspoznaje. 

Odeća, kaputi, kape i svi ostali dodaci stalno menjaju naš oblik. Takođe, kada se oblačimo menjamo svoj vizuelni obris koji zbunjuje pse. Psi dlaku menjaju jednom godišnje, nasuprot njima, mi se presvlačimo i menjamo miris svakodnevno i po više puta, a najizraženije čulo kod pasa je čulo mirisa, odnosno njuh.

Čulo mirisa određuje šta je jestivo i koja je i kolika teritorija jednog psa, njuh je i značajno oruđe u komunikaciji i prepoznavanju. Dresurom i uzgojem, čovjek je povećavao sposobnost psa da prepozna mirise, ali moramo priznati da im nije lako.

Volimo da se grlimo i mnogo koristimo ruke

Način na koji ljudi koriste ruke, odnosno, prednje noge, u izrazitom je kontrastu sa načinom na koji to psi rade.

Psi se tokom igre rvanja ili parenja lagano hvataju u zagrljaj, ali ako im je potpuno sputano kretanje njima je to znak pretnje i signal za beg, zato im naši zagrljaji deluju vrlo preteće.

Rukama im dajemo hranu, mazimo, bacamo igračke, ali i kažnjavamo, četkamo i čupamo, režemo nokte, dajemo lekove ili previjamo rane. Zato ne čudi što mnogi psi imaju strah od ljudske ruke koja kreće ka njima. Možemo im olakšati da se naviknu na naše aktivnosti povezane sa rukama ako ih pozitivnim potkrepljenjima obučimo da sarađuju.

Ali ljudi neretko pogrešno tumače njihov strah što često dovodi do ozbiljnih nesporazuma. Nenaviknuti psi ponekad naše pokrete rukama doživljavaju kao pretnju i beže ili postaju agresivni.

Ne volimo da grizemo

Omiljena igra štenaca je tuča. Tokom takvih igara oni vrlo pažljivo procenjuju jačinu ugriza drugih učesnika u igri i za njih su to značajni signali. Ljudi su osetljiviji na bol, pa često burno i negativno reaguju na njihove pokušaje da se igraju sa nama.

Psi gotovo u potpunosti komuniciraju sa predmetima njuškom, a za hranjenje koriste čeljusti, zube i jezik. Kada se igraju sa drugim psima grizu se i tako izražavaju naklonost i komuniciraju. Različita jačina i način ugriza može da znači od „još“, preko „molim te nemoj“, do „odstupi“. Prirodno, oni pokušavaju i sa nama da komuniciraju na isti način, pa ih sigurno zbunjuje što se tako često ljutimo.

Ne jedemo hranu iz kante za otpatke

Psi su oportunisti koji instinktivno nabavljaju hranu gde god da je nađu. Nasuprot tome, mi im dodeljujemo posebne posude iz kojih treba da jedu.

Mlade pse jako zbunjuje naša reakcija kada primetimo da su uzeli hranu sa stola, poda ili iz kante za otpatke. Možemo ih naučiti da to ne rade, ali ne bi trebalo da se čudimo kada se dokopaju hrane koja im je nadohvat.

Delimo teritoriju

Mi obilazimo teritorije drugih pasa, donosimo njihov miris i dozvoljavamo nepoznatim posetiocima da uđu na teritoriju naših pasa. Psi nisu razvili sposobnost da lako prihvataju takve upade i pretnje njihovoj bezbednosti i resursima, što smo mi iskoristili kao prednost kada im dodelimo ulogu čuvara.

Zato ne treba da se čudimo kada su nepoverljivi i sumnjičavi prema posetiocima ili kada su agresivni prema drugim psima, bilo na svojoj, bilo na tuđoj teritoriji. 

Sve u svemu, psi pokazuju neverovatnu sposobnost prilagođavanja svim mogućim zagonetkama koje stavljamo pred njih. Iz ove njihove fleksibilnosti i ljudi mogu dosta da nauče, no na nama je da razumemo odsustvo zlobe i namere u svemu što psi rade.