Da li je „Kira“ dotakla i Srbiju

Centar ciklona koji je doneo probleme severnoj Evropi, na prvom mestu Engleskoj, nalazio se na severu Skandinavije, ali je sistem bio toliko veliki, da je jedan kraj tog sistema došao i do nas, te smo i mi imali priliku da dobijemo jednu „malu porciju“ onoga što se desilo na severu, objašnjava gost Beogradske hronike, profesor dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta.

„Oluja je bila očekivana i na vreme najavljena. Danas i u Nemačkoj važi narandžasti meteo-alarm zbog jakog vetra. Ova se oluja stišava, ali za njom dolazi još jedna, koja nije toliko jaka, ali će i ona izazvati probleme“, dodaje profesor.

Kada je brzina vetra veća od 120 kilometara na sat, to su brzine koje mogu da polome drvo, pokidaju vodove, skinu krov, a naleti vetra u „Kiri“ su bili i jači od 120 kilometara na sat. Inače, najjači vetrovi koji su zabeleženi u olujama su u tropskim ciklonima i tada brzina prelazi 300 kilometara na sat, objašnjava gost Beogradske hronike.

„Kira“ je u Britaniji proglašena za oluju veka zato što se radi o jednom nasilnom sistemu čije su razmere bile veće od nekoliko hiljada kilometara, mnogo veće nego obično. Pored toga, najniži pritisak, koji određuje snagu ciklona, bio je ispod 940 milibara, što se smatra izuzetno niskim pritiskom.

„Ti vantropski cikloni  obično seformiraju oko Grenlanda i onda putuju polako prema Evropi. Ti sistemi se dosta dobro prognoziraju, kako njihova jačina, tako i vreme prolaska. U Britaniji već najavljuju i narednu oluju, dato joj je i ime 'Denis', koja će da se pojavi u naredna dva, tri dana. Ali 'Denis' neće biti tako razoran kao 'Kira'”, naglašava profesor.

U Srbiji je zima još samo kalendarski

Postoje naznake da narednih dana u Srbiji neće biti jačih zahlađenja, čak se za ponedeljak prognoziraju temperature i do 17, 18 stepeni Celzijusa, navodi Đurđević.

„Godišnja doba su se malo 'pobrkala' zbog klimatskih promena. Jednostavno moramo da prihvatimo da se klima promenila i mi to živimo. Zime više nisu iste, u proseku su toplije više od jednog stepena. Manje je snega i snežne sezone su sve kraće. Ne znači da nećemo više imati snega, ali ove godine su male šanse da će pasti do kraja februara“, dodaje gost Hronike.

Klimatske promene i zagađenje životne sredine imaju isti uzrok i dolaze iz „istog odžaka“. Spaljivanje fosilnih goriva za dobijanje električne energije, ili vožnju automobila, ili grejanje, emituje veliku količinu gasova koj su štetni po ljudsko zdravlje, kao što su sumporovi oksidi, azotni oksidi, PM čestice. Pored toga emituje se i ugljen-dioksid koji nije direktno štetan po nas, ali remeti efekat staklene bašte, a zbog tog poremećenog efekta planeta se zagreva.

„Tako da radeći na poboljšanju kvaliteta vazduha ujedno rešavamo i problem klimatskih promena, u smislu da zaustavimo stanje bar na ovom nivou koji je sada i da ne izazovemo još veće probleme u budućnosti. Ako se ostvare planovi i u potpunosti izbace fosilna goriva do 2056. godine, svi problemi koje trenutno imamo će nestati“, kaže na kraju gostovanja profesor Vladimir Đurđević.