Zašto med džinovske pčele sa Himalaja zovu „ludi med“

„Ludi med“ je crvenkasne boje i naravno – sladak, ali ima psihotropne efekte, i u malim dozama je vrlo prijatan, piše portal mnn.com. Kada se uzima u malim dozama, može povoljno da utiče na krvni pritisak, pomaže u lečenju dijabetesa ali i kod seksualne disfunkcije.

Džinovske pčele sa Himalaja su specifične i po tome što uglavnom mogu da probodu uobičajeno zaštitno odelo koje pčelari nose.

Oni koji se usude da krenu u sakupljanje „ludog meda“, to rade na sopstvenu odgovornost.

U istočnom Nepalu, „ludi med“ se skuplja tradicionalno tako što hrabri pojedinci vise na merdevinama od bambusovih konopaca stotinama metara iznad zemlje.

Mauli Dan Rai, poznat kao „poslednji lovac na med“, preminuo je u maju 2018. godine.

Himalajska pčela živi i na visinama od 4.000 metara 

„Ludi med“ ima visoku cenu i prodaje se za oko za 60 do 80 dolara za pola kilograma, i to na crnom tržištu. U lokalnim marketima ga nećete naći u rafovima.

Pčele koje proizvode ovaj neobičan med, izgledaju slično zapadnoj medonosnoj pčeli, (Apis mellifera), ali mnogo su veće – radilice mogu biti dugačke i do tri centimetra, što je skoro dvostruko duže nego kod radilica zapadnih pčela.

Himalajska džinovska pčela gradi svoja gnezda na otvorenom, i može da živi na visinama od 2.500 pa čak do 4.000 metara.

Utvrđeno je da dejstvo meda himalajske džinovske pčele potiče iz toksina cveća rododendrona, sa kojih se pčele hrane tokom proleća.

Od povraćanja do slepila 

Kada je reč o konzumiranju „ludog meda“, dve do tri kafene kašike obično se smatraju dozvoljenom dozom. Veća doza, međutim, može uzrokovati jako neprijatno iskustvo, naročito za one koji taj med prvi put probaju.

U ta neprijatna iskustva spadaju nagon za defekacijom i mokrenjem, povraćanje, poremećaj vida, slepilo, pulsiranje u glavi, zujanje u ušima, nemogućnost kretanja, i to tokom celog jednog dana. Usled predoziranja, moguć je i smrtni ishod.

Iako „poslednjeg lovca na med“ više nema, skupljanje ove retke psihotropne poslastice i dalje se sporadično nastavlja. Ostaju ipak i otvorena pitanja o bezbednosti potrošača ali i samih pčela, čija je populacija u opadanju.