Mravi nepogrešivo umeju da „namirišu“ neprijatelja

Istraživanje objavljeno u Žurnalu za eksperimentalnu biologiju sugeriše da mravi određuju da li je drugi mrav, koga sretnu na putu, prijatelj ili neprijatelj na osnovu toga kako se određeni hemijski markeri dekodiraju u njihovom mozgu. 

To je ključni faktor na osnovu kojeg mrav odlučuje da li kreće u borbu ili se odlučuje za mirne odnose.

Naučnici smatraju da je ovakvo prepoznavanje od ključne važnosti za bića koja žive u kolonijama. Takav mehanizam je, objašnjavaju istraživači, „ugrađen“ u mravlji DNK.

„Mravi su jedna od najvećih priča o uspehu u evolucijskoj biologiji, zahvaljujući njihovom naprednom organizacijskom ponašanju i složenim društvenim interakcijama“, objašnjava biolog Lorens Cvibel.

Godinama su istraživači smatrali da mravi imaju specifične hemijske markere koji igraju ključnu ulogu u njihovim interakcijama. Ono što je naučnike tokom novijih istraživanja iznenadilo je to što mravi, ne samo da imaju ove markere već da su vrlo precizni u dekodiranju namera druge jedinke i da mogu da izazovu različito ponašanje, među kojima je i agresivnost.

Dakle, mrav sreće drugog mrava, dekodira hemijska jedinjenja koja su kod njega prisutna i donosi brzu, ali tačnu odluku – ili će se boriti ili će uputiti dobrodošlicu novopridošlom mravu.

Ovakav sistem zaključavanja istraživači su proučavali kod mrava iz devet različitih kolonija na Floridi.

Zaključili su da je podrazumevano ponašanje jednog mrava miroljubivo, i da su po definiciji otvorena bića sklona prihvatanju. Mehanizam za aktiviranje agresivnosti se „uključuje“ u posebnim situacijama.

„Prihvatanje prijatelja i odbijanje neprijatelja jedna je od najvažnijih odluka koje mrav mora da donese. Naše istraživanje otkriva da, ukoliko ne postoji jasna i nedvosmislena pretnja, mravi verovatnije prihvataju druge nego što će odgovoriti agresivnošću. Ovaj proces je možda doprineo evolucijskom uspehu ovih insekata“, objasnio je vodeći autor studije Stiven Ferguson.