Holandski akademik tvrdi da su automobili najveći zagađivači

Šta to udišemo? Zapitamo se tek kada postane vidljivo u vazduhu ili neprijatno u plućima. U poslednje vreme često.

Član Kraljevske holandske akadmije nauka kao i Akadmije za tehnologiju i inovacije, profesor doktor Vilibrordus Petrus Maria Vim van Svaij kaže da je najveći zagađivač vazduha ugljenik iz goriva koje koriste automobili.

„Dugoročno gledano, trebalo bi da počnemo da vozimo električne automobile po gradovima. To bi mnogo pomoglo, smanjilo bi količinu štetnih čestica u vazduhu. To, naravno, nije tako jednostavno sporovesti, ali mi u Holandiji razmatramo da transport na kraćim relacijama preuzmu elektična vozila. Naravno, mnogo teže je kada su u pitanju kamioni i vozila koja prenose tešku robu“, objašnjava profesor Van Svaij.

Kao jedno od rešenja za smanjenje emisije štetnih čestica u vazduhu, izdvaja se upotreba biomase, obnovljivog izvora energije bez ugljenika.

„Biomase mogu pomoći tako što će se koristiti umesto fosilnog goriva koje emituje ugljenik. Nemoguće je preći potpuno na biomase jer ih nema dovoljno tako da moramo da posegnemo za drugim vidovima obnovljive energije koje nemaju ugljenik u sebi ili da osmislimo novi vid energije, možda neki novi tip nuklearne ako je ikako moguće“, istakao je Van Svaij.   

Zagađenje, održivost i obnovljivi izvori energije, glavna su tema i na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu gde su se čula različita mišljenja o tome koliko je čovečanstvo u opasnosti.

Negativne prognoze treba ozbiljno shvatiti 

U svom govoru, američki predsednik Donald Tramp kritikovao je, kako ih je nazvao, „klimatske proroke propasti“ zbog izrazito negativnih prognoza. S druge strane Greta Tunberg, švedska aktivistkinja u borbi protiv klimatskih promena, upozorava da se klimatska apokalipsa mora sprečiti.

„Moramo ovo shvatiti ozbiljno i poslušati stručne ljude, da preduzememo mere i da sačekamo da vidimo da li je sve to dovoljno, jer moguće je da je pred nama veoma ozbiljan problem“, poručio je Van Svaij.

Prema Pariskom sporazumu, države su se obavezale da će sprečiti da se globalna prosečna temperatura poveća iznad dva stepena u odnosu na predindustrijski period kako bi se izbegle strašne posledice. U analizi Ekonomist intelidžens junita procenjuje se da bi do 2050. godine šteta od klimatskih promena iznosila 7.900 milijardi dolara. Zbog toga su razvijenije zemlje postavile cilj da do tada dostignu takozvanu nultu emisiju gasova. I Holandija to planira do 2050. godine.

„U Holandiji postoji nada da će struja koju proizvode vetrenjače sa Severnog mora moći da zadovolji sve potrebe, ali i pored toga treba izbegavati fosilno gorivo, raditi na boljoj izolaciji, pametnim kućama“, ukazao je profesor Van Svaij.

I ne samo razvijene zemlje već i velike svetske kompanije najavile su bitku protiv ugljenika. Nedavno je „Majkrosoft“ najavio da će izdvojiti milijardu dolara za Fond za inovacije koji će raditi na razvijanju tehnologije za uništavanje ugljenika. Plan im je da do 2050. godine uklone onoliko štetnih gasova koliko su proizveli za 45 godina koliko postoje.