Kad je za leđima vatrena stihija, među životinjama nema predatora i plena

Životinje imaju mnogo bolja čula nego ljudi, a strah od vatre im je urođen. U grupama beže u stampedu. U tim uslovima prestaje neprijateljstvo između predatora i plena. Gladni, ali više uplašeni, beže svi zajedno.

„Životinje žive instinktivno i vođene tim svojim instinktima poprilično dobro i znaju da se snalaze. Jer one kada osete požar i vatru beže u suprotnom smeru. Problem u Australiji je postojanje više tih žarišta i požara gde su životinje i ljudi, nažalost, bili okruženi i nisu imali baš puno izlaza“, objašnjava veterinar Dragutin Smoljanović.

Strah osećaju i mladunci. I u panici, majke brinu o njima i ne ostavljaju ih.

„Za razliku od ljudi kojima možete da kažete šta, gde, kako, i da se sa njima dogovorite da sarađuju u svemu tome, očekujte da će životinje reagovati nekada potpuno suprotno. Nekada ćemo imati situaciju da će životinje da vam skoče u naručje, nekada će bežati od vas, nekada će početi da vas grize, ujeda, grebe, na to moramo biti sremni“, napominje Aleksandar Gavrić iz Organizacije za spasavanje životinja ARS.

U panici, može prestati da važi pravilo "vođe čopora".

„Mada, kod životinja, dokazano je da preživljavanje u suštini zavisi od odluke vođe čopora da li je ona ispravna ili nije ispravna. Životinje slepo slušaju, panika i nastaje onog trenutka kada se izgubi ili kontakt ili ugine taj vođa čopora, dominantna jedinka koja ih predvodi“, dodaje veterinar.

Životinje će osetiti vatru i dim pre ljudi. Osluškujući njih, možemo se i mi spasti.

„Mnoge životinje imaju mnogo bolje čulo mirisa nego mi, tako da osećaju miris dima koji nadolazi. Znači, ono što mi ne osećamo oni to osete. Oni osećaju male razlike u temperaturi. Sa te strane možemo slobodno da se pouzdamo u to da ako vidimo da životinja panično beži znači da se nešto dešava sigurno i pre nego što mi to primetimo“, napominje Gavrić.

Kad se požari ugase, biće teško obezbediti hranu za preostale životinje, jer je mnogo rastinja već sad izgorelo.