Ambrozija je svetski problem, ne samo naš

Biološki fakultet priprema strategiju za suzbijanje ambrozije u Beogradu u sledećoj deceniji. Gost Jutarnjeg programa, profesor Peđa Janaćković napominje da ambrozije u Beogradu najviše ima na površinama koje su slobodne i zapuštene.

„Ambrozija je biljka koja raste na otvorenom i suvom prostoru i voli sunce. Najveći problem je polen i najbolji način suzbijanja je da joj se ne dozvoli da cveta. To se može postići kosidbom, ali je najbolje biljku potpuno iščupati. Postoje i hemijska sredstva zaštite, no ona nisu preporučljiva jer i ona utiču na ekosistem i zdravlje ljudi“, napominje profesor Janaćković.

U poslednjih 50 godina ovaj korov se proširio po celoj Srbiji i više nije problem samo poljoprivrednika, već građana, jer je sve više alergičnih ljudi na polen sa ozbiljnim zdravstvenim komlikacijama.

Ambrozija potiče iz Severne Amerike. Pripada familiji glavočika i bogata je hemijskim supstancama koje, zajedno sa proteinima koji se nalaze u polenu ove biljke, izazivaju probleme kod ljudi, objašnjava profesor.  Stara je nekih 60.000 godina, a iz Amerike je došla u Evropu, negde, smatra se, u vreme Prvog svetskog rata. U Evropi je do tada postojala ambrozija amaritija koja se bila odomaćila i nije bila toliko opasna.

„Posle Drugog svetskog rata je uneta nova vrsta sa semenom pšenice i semenom crvene deteline. Ali, zbog promene klime, s obzirom na to da je ambrouzija vrlo invazivna biljka koja se brzo prilagođava, došlo je do njenog prenamnožavanja i osvajanja novih teritorija, napominje profesor Peđa Janićijević sa Biološkog fakulteta.

Profesor naglašava da je ambrozija svetski problem jer je ovako invazivne vrste jako teško iskoreniti, ali se, u svakom slučaju, može smanjiti količina polena u vazduhu tako što ćemo pre cvetanja suzbijati ovu biljnu vrstu.