Zašto deca vole dinosauruse

Decu oduševljava veličina tih praistorijskih životinja. Kako su lovili? Kako su se branili? Kako su nestali? Pojedina istraživanja pokazuju da se interesovanje za dinosauruse javlja između druge i sedme godine.

„To je period intenzivnih, motivišućih interesovanja. Uče veliki broj latinskih naziva. Kroz taj proces jako puno podstiču intelektualni i generalno razvoj sposobnosti. Jačaju verbalne sposobnposti, pamćenje, pažnju. Jako je plodan taj proces i dobar za njih“, smatra psihološkinja Vida Đokić Jerković.

Tražeći odgovore o dinosaurusima, deca uče. Interesantno je da se deca osećaju kao mali stručnjaci jer znaju više o dinosaurusima nego roditelji. Tako stiču samopuzdanje.

„Veliki je benefit kada deca imaju svoju opsesiju i potrebu da istražuju zato što je to osnov za svaka dalja učenja“, dodaje psihološkinja.

Neće dinosaurusi interesovati svako dete. I ne treba decu primoravati na to. Bitno je ne nametati i ne sputavati. Učenje treba da bude zanimljivo i da motiviše. Kao što su nas velike motivisali mališani svojim znanjem.

Gošća Jutarnjeg programa, dr Dragana Đurić iz Prirodnjačkog muzeja koja je doktorirala iz srodne oblasti, smatra da je ovako intenzivno interesovanje ipak posledica marketinških kampanja.

„Međutim, sigurno je koren u radoznalosti koju imaju ne samo deca, već ljudska vrsta uopšte, jer smo se sretali sa fosilima dinosaurusa i pre ovog našeg modernog vremena, i svih saznanja o njima“, ističe dr Dragana Đurić.

Nauka se još uvek nije sasvim složila šta je bio uzrok nestanka dinosaurusa, napominje gošća Jutarnjeg programa. Ali, činjenica je da je pre nekih 60 miliona godina postojao taj udar velikog meteorita u današnjem Meksiku, kod poluostrva Jukatan, koji je prouzrokovao, pretpostavlja se, mnogo zemljotresa, vulkana, a u slično vreme se pojavljuju i Dekanske ravnice, to jest, Dekanski plato u Indiji i veliki izlivi lave koji su svakako menjali životnu sredinu.

Sve to je proizvelo velike količine ugljen-dioksida, sumpor-dioksida i svih gasova koji su, na neki način, zamračili planetu, i smatra se da je to jedan od uzroka, bez obzira što je to sve trajalo jako dugo. Doduše, ima sporenja da je to sve trajalo mnogo kraće.

„Verovatno su dinosaurusi bili uskospecijalizovani sa evolutivne tačke gledišta i sva ta promena koja je nastala posle, njima nije odgovarala. Jednostavno, nisu mogli brzo da se prilagode“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

U Srbiji nije pronađen ni jedan fosilni ostatak dinosaurusa zato što je tlo Srbije u to vreme većim delom bilo more, napominje dr Đurić. Jedini kopneni delovi koji su mogli da postoje u to vreme, smatra se da je prostor današnje Stare planine koja je bila ostrvo. Tu postoje neke naznake, tragovi dinosaurusa, ali to je nepotvrdivo jer istraživati tek tragove ne samo što je jako skupo, već je i jako teško.

Pre dve godine u Francuskoj je pronađena kost, navodno, najvećeg dinosaurusa koji je hodao Zemljom. Dugačka je dva i po metra i i teška oko 500 kilograma. Naučnici se nadaju da će uspeti da rekonstruišu ceo skelet životinje. Radi se o sauropodu koji je živeo u močvarnim predelima, bio je dugačak 36 metra i 14 metara visok.

„Po podacima koji se mogu pročitati to može biti tačno, ali i ne mora. Veličinu dinosaurusa ne možemo da procenimo precizno zato što su nalazi vrlo često jako mali. Imate samo jednu kost ili par pršljenova, koji se potom upoređuju sa drugim nalazima koštanih elemenata. A veličina se određuje komparativnom morfometrijom, odnosno, upoređivanjem sa današnjim skeletima rade se proporcije, što je naravno, veoma diskutabilno“, naglašava dr Dragana Đurić iz Prirodnjačkog muzeja.