Zašto Venecija tone i može li se to zaustaviti

Plima od 140 centimetara i više, koju u Italiji zovu „akva alta“, najčešće se beleži tokom zime kad oluje haraju Mediteranom. Ova istorijska poplava, koja je potopila oko 80 odsto grada, delimično je posledica neuobičajeno snažne oluje na centralnom Tirenskom moru, koja se žestokim vetrovima obrušila na grad.

Prema gradskoj službi za praćenje plime, nivo mora oko Venecije je deset centimetara viši nego što je bio pre 50 godina.

Gošća Jutarnjeg programa, Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu, nalazila se u Veneciji na Konferenciji o klimatskim promenama koju je organizovao Unesko, baš u trenutku kada je krenula „akva alta“.

„Pričali smo nas 60 iz regiona na koji način bismo mogli da ublažimo klimatske promene, da se prilagodimo i upravo je krenula visoka voda i onda su sve turističke prodavnice, ulični prodavci i hoteli počeli da prodaju čizme, jer bez njih nije moglo da se kreće po gradu“, navodi Duška Dimović.

Međuvladin panel za klimatske promene predviđa da će se nivo mora do kraja veka dići za 20 do 60 centimetara. Zato je sudbina Venecije problem koji nije značajan samo za njene stanovnike, već za čitav svet jer je ona i Uneskova svetska baština.

Gošća Jutarnjeg programa napominje da je važno što su Italijani na vreme prepoznali problem, s obzirom na to da se tu javlja i problem tektonskog spuštanja tla, pored podizanja nivoa mora zbog klimatskih promena. Kombinacija ova dva faktora je i dovela do trenutne situacije.

Italijani su još od 2003. godine pokrenuli veliki projekat kojim bi trebalo da zaštite lagunu i sam grad od poplavnih talasa sistemom barijera.

„To je eksperimentalni elektromehanički model koji bi podrazumevao 78 različitih mobilnih kapija i četiri vrste barijera na ulazu u lagunu. Sistem još uvek nije funkcionalan iako je završeno 85 odsto prepreka, ali planira se da će biti gotov do 2021. godine“, dodaje Dimovićeva.

Troškovi za ovaj projekat neprekidno rastu i procenjuje se da će na kraju koštati oko pet milijardi evra. U njima učestvuje italijanska država, region Venet, grad i mnogobrojni međunarodni fondovi i donatori. Međutim, ni taj sistem nije dovoljan.

Venecija je počela da se naseljava u petom veku. Bila je najrazvijeniji srednjovekovni grad, dominantna ekonomija čitavog Mediterana i kanale su gradili još od davnih dana, čime su onemogućili prirodne prepreke za ublažavanje poplava.

„Ako imate vlažna staništa, posebno u laguni gde ima prostora za prirodu, gde nema previše obaloutvrda, jer ako imate jedan sistem koji je prirodan ili poluprirodan, onda zemlja i biljke mogu da akumuliraju višak vode. I upravo jeste poenta da se sada više razmišlja i razgovara ne o tehnološkim rešenjima i tehničkim rešenjima, nego i o prirodi bliskim rešenjima i da se adaptiramo kroz ekosistemska rešenja“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Neophodno je napraviti balans, jer bez prirode i prirodnih procesa mi ne možemo opstati.
Suština je u tome, da nije problem u tome što je prekoračen istorijski maksimum u nivou vode, već što je učestalost poplava sve veća zbog globalnog otopljavanja. Venecija je u nedelju dana zapravo imala tri poplave. U našem tumačenju je to izgledalo kao jedna, ali su to u stvari bila tri poplavna talasa. Zato se očekuje da će ovaj model uzeti i prirodi bliska rešenja, nada se Duška Dimović na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.