Autohtone sorte voća – kvalitet, a ne izgled

Banku gena i semena pokrenula je porodica Petrović, inače biolozi, a najmlađa među njima, Ivana Petrović, koja je juče doktorirala, gostujući u Jutarnjem programu ističe da situacija sa autohtonim sortama nije tako loša kao što se na prvi pogled čini, ali da je dostupnost veliki problem.

„Trudimo se zbog toga da podstaknemo proizvođače da se više okrenu tim sortama jer i potrošači danas više cene kvalitet nego izgled. To nam uspeva zato što smo mi živa banka gena, što znači da imamo popis gazdinstava na kojima se nalaze ta stabla“, navodi Petrovićeva.

Ove godine je urađen samo popis stabala, a nedavno je u Privrednoj komori Srbije izvršena i prva razmena semena. Plan za narednu godinu je da se otvori škola kalemarstva, kako bi se zainteresovani naučili kako da nakaleme stare sorte voća.

Banku gena i semena autohtonih sorti za sada vodi grupa ljudi koja se ovog posla latila iz čistog entuzijazma, ali je njihov broj svakog dana sve veći, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

„Starih sorti je sve manje zato što se ne gaje u monokulturi, a prinosi su mnogo slabiji nego kod novih sorti. Takođe, ljudi iz nekog razloga više vole da voće i povrće dobro izgleda. Međutim, u poslednje vreme se situacija okreće u korist starih sorti i kvaliteta“, smatra Ivana Petrović.

Najveći problem biolozima trenutno zadaje to što se u različitim delovima Srbije ista sorta različito zove. Ispostavilo se da je za uspeh očuvanja starih sorti prednost bila što su očuvani mali posedi.

Osim što su ukusnije, autohtone sorte su i otpornije. Nije im potrebno toliko pesticida i prihrane jer su prilagođene našim agro-ekološkim uslovima. Pored toga, agro-turizam je sve popularniji i ljudi žele da dođu u jednu zemlju i probaju nešto unikatno što ne mogu da probaju na nekom drugom mestu.

Pored voća, veliki napori su uloženi da se pronađe seme krompira mesečara. Za sada je pronađen samo kod jednog uzgajivača, ali postoji nada da će se naći još negde. Njegova prednost je izuzetna otpornost na štetočine i kratak vegetacioni period.

Sorte i semena se razmenjuju bez nadoknade kako bi se što više povećala dostupnost sadnog materijala za entuzijaste i ljude koji gaje za svoje potrebe.

„Međutim, to ne znači da mi nećemo podržati nekog kalemara koji želi da prodaje te sadnice, jer sama namera da ih neko gaji je pozitivna. Akcija je trenutno fokusirana uglavnom na valjevski kraj, ali će uskoro biti pokrenute još tri banke semena u Srbiji“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, Ivana Petrović.