Rabadžije sa Tare u skladu sa šumom i tradicijom

Milisav Jokić od oca je naučio rabadžijski zanat, a tim poslom bavi se poslednjih pet godina. Nakon pređenih milion kilometara i dve decenije krstarenja kamionom po evropskim putevima, odlučio se da upravlja parom volova šumskim stazama na rodnoj Tari.

„Ovde si svoj gazda, a tamo si... Nema, rabadžija i jedno i drugo. Znači tu i snijeg je da li si bio u Rusiji, da l‘ si bio u Tari. Svi se nadamo boljem“, kaže Milisav Jokić iz Zaovina.

Rabadžijanjem Milisav obezbeđuje novac za školovanje dvojice sinova, a jedan se sprema da bude šumar na Tari. Iako je rad u šumi rizičan i opasan, sezonci dolaze i iz drugih delova Srbije.

„Sa konjićima je najlakše raditi. U firmama nekim za 20-30 hiljada ne može da se preživi. Ovde ipak može da se solidno zaradi, solidno da se živi“, rekao je Brano Pavlović iz okoline Šapca.

Uprkos teretu koji nose, konje doživljavaju kao deo porodice, jer sve ono što konji prevuku i drvoseče preture preko svojih ruku.

„Gledamo konje kao decu. Bukvalno ovde može da se vidi na njima. Nigde ranu nemaju, nigde nisu ogrebani. Znači, vodimo i ugađamo im i samare i ćebad sve stavljamo ispod samara, da to ne pravi rane“, objasnio je Veljko Milosavljević iz Dljina.

Šumski podmladak mora da se gaji

A u Nacionalnom parku vode računa o šumama, kao obnovljivim izvorima energije. Zato mehanizacija može samo određenim putevima, ali ne zalazi tamo gde mogu radne životinje.

„Maksimalno vodimo računa da se podmladak, naročito koji je kvalitetan, u što većoj meri zaštiti. Taj podmladak predstavlja buduću sastojnu. Samim tim kad imamo dovoljno kvalitetnog podmlatka određenih vrsta u šumi, mi obezbeđujemo budućnost te sastojne i trajnost gazdovanja“, istakao je inženjer šumarstva Duško Jelisavčić, pomoćnik direktora NP Tara za poslove korišćenja šuma.

Mnogi su sa Tare otišli za boljim životom, ali oni koji su ostali predano brinu o životnoj sredini. Brojne životinjske vrste nastanile su šume, pa zbog bogatstva flore i faune u Nacionalni park dolazi sve više turista iz celog sveta.

Zato će se odatle posečena stabla i dalje izvlačiti na tradicionalan način. Taj posao jeste težak, ali je na ceni.